Novinarka RTS-a Jelena Terzić i snimatelj Aleksandar Avramesku izveštavali su iz Izraela, gde su razgovarali sa porodicama otetih i nestalih.
Bili su u Tel Avivu, Jerusalimu, kao i na Mrtvom moru gde su smeštini raseljeni sa juga Izraela, uz sam Pojas Gaze, koja se sad označava kao Ratna zona – Jug.
“Tamo smo bili u kibucu Kisufim koji je na kilometar do dva od same Gaze, ali 500 metara deli to nekada mirno mesto, jednu mirnu komunu od žičane ograde koju su tog sedmog oktobra preskočili borci Hamasa i na brutalan način ubili hiljadu civila, 400 vojnika, a 240 ljudi je oteto od strane pripadnika Hamasa i još tridesetoro njih se vode kao nestali“, kaže Jelena Terzić.
Među nestalima su beba od devet meseci i starica od 90 godina, a reporterka RTS-a je razgovarala sa ocem koji je na jednom snimku prepoznao svoju suprugu i dve ćerke od dve i četiri godine koje su pripadnici Hamasa odveli u Gazu.
„On nema nikakve informacije o tome šta se s njima dešava. U tom trenutku kada smo razgovarali sa njim, već sedam dana se odvijaju kopnene operacije uz vazdušne i artiljerijske udare izraelskih odbrambenih snaga u samoj Gazi. Na pitanje jednog od kolega da li se plaši, da li je to još i veći rizik, ili očekuje da će biti oslobođeni, on je odgovorio da se roditelj plaši ako se dete popne na krevet da ne padne, a da je o strahu u tim trenucima zaista teško govoriti, da to prevazilazi razmere svega što može da zamisli neko ko se sa tim nije suočio“, rekla je Terzićeva.
Razgovarali su i sa majkom Alona Ohela, 22-godišnjeg mladića koji ima i srpsko državljanstvo i koja iz dana u dan istrajava u veri da će njen sin biti oslobođen.
„Na obali Mrtvog mora razgovarali smo sa raseljenima iz kibuca Magen. Njih oko 400 je tog petka dočekalo šabat sa novinarima iz srpskih i crnogorskih redakcija. Među raseljenima je i Beograđanin Goran Mekić, ovdašnjoj Tviter zajednici poznat kao @kibucnik koji nam je pričao svoje gorko iskustvo tog 7. oktobra“, navela je naša reporterka.
Privid normalnog života
Ipak, u Tel Avivu, i drugim izraelskim gradovima vidi se privid nekog normalnog života.
“Grad je prazniji, tiši, ali mogu se videti ljudi u rekreaciji, igra se odbojka na plaži, ima ljudi u restoranima, iako je poznato da je na desetine hiljada radnih mesta ugašeno“, istakla je novinarka RTS-a.
U momentima kad se oglase sirene i aplikacija na mobilnom telefonu, koja je povezana sa sistemom protivazdušne odbrane, Gvozdena kupola, koja sa efikasnošću od više od 90 odsto štiti, tada sve staje.
“Odlazi se u skloništa, svakako da, sa protekom vremena, kao što i mi znamo iz 1999. godine, prosto rat postaje bolna svakodnevica. Preporuka je da se, pre nego što istekne 90 sekundi, ode u sklonište… Ako čujete sirene, to znači da je izvesno da će ka tom mestu poleteti rakete i, naravno, velika verovatnoća je da će ih neutralisati sistem Gvozdena kupola“, rekla je Jelena Terzić.
Ističe da je bilo teško izveštavati, jer je reč o tragičnim sudbinama, ali i zbog toga što su neprestano stizale vesti i saopštenja UN i humanitarnih organizacija o stradanjima u Gazi, gde na svakih 10 minuta pogine jedno dete.
Celo gostovanje Jelene Terzić možete pogledati u videu na početku teksta.
(RTS)