Malo pred izbore, posle pauze zbog stomačnog virusa, predsednik Redžep Tajip Erdogan predstavio je astronaute – prve turske misije u svemiru. Prethodno je sa Vladimirom Putinom „onlajn“ otvorio nuklearnu elektranu. Predstavljen je najnoviji borbeni dron, električni automobil. Od velikih nacionalnih projekata do velikih predizbornih skupova. Dok njegov glavni izazivač, iza kojih stoji šest opozicionih partija, pita – koliko košta luk?
„Tu je oduvek ekonomska situacija glavni problem, ali i ranije glavni adut Erdogana, jer on je kroz uspešnu ekonomsku politiku podigao kupovnu moć građana i stvorio novu srednju klasu, koja smatra da bi bez njega sve izgubila. Sada je pitanje da li su ovaj objektivno veliki pad kupovne moći i objektivno velika inflacija došli dotle, da oni gube poverenje građana i da su spremni da mu okrenu leđa“, ističe prof. Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Turskoj.
Inflacija je u Turskoj viša od 50 procenata. Mnogi za to krive politiku obaranja kamatnih stopa. Protiv opadanja kupovne moći vlast se bori povećanjem javne potrošnje, plata i penzija.
Zemljotres, kao glavno pitanje izbora
Ipak, glavno pitanje je, čini se, kako će glasati 11 provincija pogođenih zemljotresom. Erdoganovo uporište, ali većinski naseljeno Kurdima. Da li će presuditi nezadovoljstvo reagovanjem države u prvim trenucima ili državna pomoć potom?
„Bilo je kritika na društvenim mrežama, dosta optužbi za nedovoljnu efikasnost posledica zemljotresa, brizi za te ljude, navodne korupcije. I s druge strane mi ne znamo kako ti ljudi na terenu to doživljavaju i da li će Erdogan zahvaljujući pomoći sačuvati taj rezervoar glasova, jer su to ljudi koji su po pravilu glasali za njega deo te neke nove srednje klase“, ocenjuje Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.
Prvi put će glasati pet miliona mladih, koji za drugu vlast, do Erdoganove ne znaju.
Ko šta nudi i koliko glasova može da dobije
Kemal Kiličdaroglu, po anketama, vodi za koji procenat. Vratio bi parlamentarni sistem, namesto predsedničkog, koji je Erdogan uveo reformom iz 2017. Za pristalice – neumorni borac potiv korupcije, za protivnike – birokrata bez harizme. I, kako se tumači, poželjni kandidat Zapada.
„Da bi svoju ulogu u NATO shvatili disciplinovanije nego što je slučaj s Erdoganom u poslednje vreme. Ja mislim da bi promene na unutrašnjem planu bile ozbiljnije nego u spoljnoj politici, jer bi tu bilo teško demontirati ne samo sistem koji je stvorio Erdogan nego i mentalitet koji je promenjen u poslednjih 30 godina, koji je okrenut ka reislamizaciji Turske“, ocenjuje Tanasković.
Lice moderne Turske se na stogodišnjicu njenog osnivanja razlikuje od onog predstavljenog u liku njenog osnivača Mustafe Kemala Ataturka.
Pred izbore čiji ishod čeka, kako Erdogan kaže, sav muslimanski svet, jak lider nudi jaku Tursku – oslobođenu političkog i ekonomskog ropstva. Obećava obuzdavanje inflacije ispod deset odsto i otklanjanje posledica zemljotresa kao prioritet.
„Zemljotres je doneo novu situaciju u kojoj je on potpuno promenio politiku prema Grčkoj, pozvao Dendijasa, da su išli na jednu vrstu humanitarnog odnosa da su nastojali da smanje tenzije, da je generalno pokušao da se usmeri na unutrašnju politiku“, navodi Đurković.
Parlamentarni izbori u zemlji predsedničkog sistema prate se s manjim interesovanjem. Na nepredvidivim predsedničkim izborima, dva glavna rivala, imaju čvrstu bazu pristalica, po anketema po oko 30 procenata.
Ako nijedan od kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova birača, drugi krug održaće se 28. maja.
(RTS)