U japanskoj opštini Nigata sastali su se ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 7, kako bi, između ostalog, pronašli način da umanje obim trgovine između Rusije s jedne i Indije i Kine pa i Turske s druge strane, s ciljem da prisile Moskvu da odustane od daljeg ratovanja u Ukrajini.
Naime, predstavnike sedam najbogatijih zemalja političko-ekonomskog Zapada, kojem pripada i domaćin, dalekoistočna carevina Japan, brine činjenica da je trgovinska razmena Rusije sa dve najmnogoljudnije zemlje sveta i Turskom porasla za više od 100 milijardi dolara, javljaju mediji u ostrvskoj državi.
Podaci o kojima će raspravljati ministri sedam „bogatih demokratija“, kako ih oslovljavaju pojedini japanski listovi, pokazuju da je usled sankcija Zapada prema Rusiji obim razmene između članica G-7 i Moskve u 2022. godini opao za oko 52 milijarde dolara, ali da se ruska trgovina sa pomenute tri zemlja uvećala za čak 103 milijarde.
Odnosno, ukupni izvoz Rusije u Kinu, Indiju i Tursku se povećao za 80 posto, dok je uvoz iz te tri za Moskvu prijateljske zemlje porastao za 15 odsto.
Sankcije kao dvosekli mač
Vlade država G-7 nezadovoljne su činjenicom da dosadašnje sankcije nisu urodile željenim plodom, odnosno da je ruski bruto društveni proizvod prošle godine opao za samo 2,1 odsto, kao i da je najveća država planete, iako se njen tekući suficit smanjio za čak 70 procenata, u prvom kvartalu ove godine bila u plusu od preko 18 milijardi dolara, što „ruskoj ratnoj mašini“ omogućava slobodno delovanje.
Otud, sudeći po izveštavanju japanskih medija, ministri finansija i šefovi centralnih banaka SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Francuske, Kanade i Japana pokušaće da osmisle načine kako da sankcijama prekinu tokove novca, odnosno ometu plaćanje i trgovinu Kine, Indije i Turske sa Rusijom.
Prošle godine, vrlo rano nakon početka vojne intervencije u Ukrajini, ruske banke su isključene iz međunarodnog sistema plaćanja SWIFT, ali je to, kao i zamrzavanje i zaplena sredstava ruske centralne banke u inostranstvu, podstaklo ne samo Moskvu već i Kinu, zemlje Bliskog istoka i Južne Amerike, da se u međusobnom trgovanju prebace na sopstvene valute i uspostave nove ili iskoriste postojeće alternativne sisteme plaćanja kao što je kineski Prekogranični međubankarski platni sistem.
Zato su Vašington i njegovi vojnopolitički saveznici sada prisiljeni da tragaju za novim finansijskim oružjem.
Ako žele da dalje ekonomski naškode Rusiji, vlade zemalja G-7 će takođe morati da iznađu načine da promene situaciju u sopstvenim zemljama, budući da preduzeća sa Zapada nastavljaju da kupuju energente i drugu robu iz Rusije preko kineskih (uglavnom hongkonških) i indijskih kompanija. Izvoz zemalja Zapada u države bivšeg Sovjetskog Saveza, poput Gruzije, Jermenije ili Kazahstana, takođe je tokom prošle godine iznenada i znatno skočio, što sugeriše da se njihova roba zapravo preprodaje Rusiji.
Međutim, dodatne intervencije su rizične, upozoravaju ekonomisti u Japanu i drugde, jer će dalje dati podsticaj dedolarizaciji i poskupeti energente i tako produbiti inflaciju i opasnost od bankrota kompanija i siromašenja stanovništva i u zemljama Grupe 7.
(RTS)