Fon der Lajenova se oglasila o formiranju većinu posle pobede EPP; Nemačka ne razmatra vanredne izbore

Ovi rezultati, objavljeni na osnovu podataka iz 26 od 27 država članica, pokazuju da će EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostati najveće grupacije u EP, ali i da su desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP.

EPP je povećao broj mandata sa 176 na 185, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad i imaće 137 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.

Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni – Evropski slobodarski savez.

Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne partije širom EU, u novom sazivu EP imaće 80 poslanika, dok je ranije imala 102 poslanika, a Zeleni će imati 52 poslanika, dok su ranije imali 72 poslanika. 

Preliminarni rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 73 poslanika, dok su ranije imali 69.

Levica će u novom sazivu imati 36 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 46, a ostali 53 poslanika.

Preliminarna izlaznost na izborima bila je oko 51 odsto, što je malo veća izlaznost nego na prethodnim izborima za EP 2019. godine.

Građani EU u nedelju su na izborima za EP birali 720 novih poslanika EP, za 15 više nego 2019. godine. Konstitutivna sednica EP biće održana od 16. do 19. jula. 

(RTS)