Prvi ovakav skup u istoriji Moldavije okupiće na jednom mestu sve članice EU, države kandidate za članstvo, ali i one koji nemaju ili ne žele perspektivu članstva: od Islanda i Velike Britanije, preko Zapadnog Balkana i Ukrajine, do Jermenije i Azerbejdžana.
Srbiju će, kao i na prvom samitu EPZ u Pragu prošlog oktobra, predstavljati predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Prema najavama evropskih zvaničnika uključenih u pripremu sastanka, glavne teme razgovora biće bezbednost, energetika i povezanost, a u okviru toga biće reči o sajber bezbednosti, projektima energetike i saobraćajne infrastrukure, razmeni studenata i državnih sluzbenika.
Debata u četiri „radna stola“
Debata između lidera biće organizovana u četiri „radna stola“. Kao i u Pragu, dobar deo vremena tokom jednodnevnog samita biće rezervisan za bilateralne sastanke između lidera.
Smeštajući samit u dvorac Mimi, izgrađen krajem 19. veka po uzoru na slične francuske dvorce posvećene proizvodnji vina, vlada Moldavije želela je da naglasi istorijske i kulturne veze sa ostatkom Evrope.
Ali organizatori skupa imaju u vidu i političku poruku koju bi trebalo da pošalje zajednička fotografija lidera na ovom mestu, samo nekoliko stotina kilometara od ratišta u Ukrajini: poruku o Evropi koja je ujedinjena u osudi ratnog poduhvata Moskve.
„Samo mesto sastanka je poruka, koju treba videti iz geopolitičkog ugla. Ako sedite u Moskvi i vidite da se 47 zemalja okuplja u vašem bliskom susedstvu, to bi trebalo nešto da vam poruči“, kaže jedan evropski diplomata.
Nastala kao odgovor na rat u Ukrajini, Evropska politička zajednica u četvrtak održava već drugi samit, iako je i dalje u potrazi za tačnom definicijom i svrhom postojanja. Analitičari, pa i učesnici, često nisu sigurni je li je u pitanju forum, platforma za razmenu ili embrion nove međunarodne organzacije.
Nakon nedavnog samita Saveta Evrope u Rejkjaviku, koji je okupio praktično istu grupu zemalja, mnogi su postavili pitanje da li je EPZ zapravo nepotrebno preklapanje sa radom već postojećih organizacija.
„Rad Saveta Evrope je zasnovan na vrednostima, a EPZ na geopolitici i interesima. To možda nije bila početna zamisao, ali ako pogledate listu tema samita, u stvarnosti je tako“, navodi visoki zvaničnik EU.
Autor početne zamisli je francuski predsednik Makron, koji je Evropsku političku zajednicu obrazložio potrebom da se Ukrajini i drugim istočnoevropskim zemljama odmah pruži neki širi evropski okvir – imajući u vidu da proces pristupanja EU može da bude obeshrabrujuće dug i neizvestan.
Predlažući EPZ u maju 2022. godine, Makron je poručio i da članstvo u EU „ne može biti jedini način da se organizuju odnosi na kontinentu“. To je pojačalo sumnje da je reč o zameni za proširenje EU i stvaranju trajne čekaonice za zemlje kojima se ne može reći otvoreno ne – iako nema stvarne političke volje za njihov prijem. Međutim, ova strahovanja su ipak otišla u drugi plan nakon što su Ukrajina, Moldavija, a nešto kasnije i Bosna i Hercegovina zvanično dobili status kandidata za članstvo u EU.
EPZ je, bar za sada, neformalni skup
Osim toga, Evropska politička zajednica je, bar za sada, neformalni skup koji, za razliku od Saveta Evrope i drugih organizacija, nema budžet, administraciju, ni formalno članstvo.
Upravo je taj neformalni karakter omogućio da se za stolom nađu najrazličitije države i razgovaraju o zajedničkim problemima na kontinentu, ističu analitičari. Činjenica da procesom formalno ne upravlja Brisel po svojoj prilici je odlučujuće doprinela i da se Velika Britanija ponovo nađe za jednim evropskim stolom posle traumatičnog iskustva Bregzita. EPZ je za sto dovela i zemlje kao što su Norveška i Švajcarska, koje nisu članice EU, ali su njeni ključni ekonomski partneri.
U Briselskom Institutu za geopolitiku ističu i da format « udaljen » od pitanja članstva u EU stavlja partnere u poziciju jednakosti, bez razlike između onih koji kucaju na vrata kluba i onih koji odlučuju ko i kada može unutra.
S druge strane, analitičari upozoravaju da bi neformalni, međuvladin i interesni karatker EPZ mogao da bude viđen kao alternativni model, kakav priželjkuju nacionalistički političari i „suverenisti“, skeptični prema EU.
„Razlog postojanja Evropske političke zajednice je to što nudi postavku kakva je trenutno potrebna kontinentu: pan-evropsku, fleksibilnu, neformalnu i zasnovanu na jednakosti partnera“, kaže Luk Van Midelar, istoričar i koautor studije o EPZ.
Koliko će potreba za takvim formatom trajati i da li će nadživeti rat u Ukrajini, teško je predvideti. Za sada su planu još dva samita: na jesen u Španiji i sledeće godine u Velikoj Britaniji.
(RTS)