Porodica Jovanović iz Zagorice kod Topole na 30 ari ima plastenike sa jagodama, i to najslađe sorte – kleri. Kako kažu, proizvodnja u plastenicima je veoma zahtevan proces, ali su zato jagode koje prve stignu prave domaće, za koje imaju dugogodišnje kupce.
“Moje jagode nisu prskane ničim, uđete u plastenik i pojedete jagodu, moje jagode traju dva tri dana i promene se, moraju da se prodaju. One što stižu iz Albanije na primer mogu da stoje dve tri nedelje ali su bezukusne”, kaže Dragan Jovanović iz Zagorice.
Jagode su posadili za lične potrebe ali i da bi ih poklonili onima koji ne mogu da ih kupe.
“Uvek mogu da dođu deca da uberu, što kažu, niko nije osiromašio dajući”, kaže Dragan.
U selu Šume nadomak Oplenca Gordana Glišić, poznatija kao Goca Jagodica više od četvrt veka uzgaja voće, najviše jagode, pa otuda i nadimak. Iz svakog od 20 plastenika ubere po 800 kg jagoda, različitih sorti kojih ima tokom cele godine.
“Sve mora da se radi ručno ništa ne nože mašinski sem sa posadite bankove. Mora da ima dosta vrednih ruku i morate da budete stalno u zasadu da pratite njeno stanje”, objašnjava Gordana Glišić iz Šume.
Cena jagoda se ne menja godinama – sada se na veliko prodaje po 400 , a na pijacama po 600 dinara.
“Imputi su poskupeli gorivo, potrošna ambalaža, gajbice, cene radnika, preparati, struja je poskupela, a navodnjava se jer da se ne lažemo ko hoće da sadi jagodu i bavi jagodarstvom ako nema vodu ne može da uđe u posao”, dodaje Gordana.
Berba jagoda na otvorenom će, prema rečima uzgajivača, ove godine će početi nešto kasnije zbog vremenskih uslova. Gajenje jagoda je isplativo, ali je neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i da obezbede tržište jer je zrelo voće ne može dugo da stoji.
(RTS)