Zašto je mladi bračni par u topličko selo došao na kratko, a zadržao se 9 godina

Došli su podno Jastrepca, u selo čije i ime ukazuje na zdravlje, zbog porodičnih obaveza, s namerom da se zadrže kratko, samo dok je to neophodno. Njihov ,,kratak“ boravak traje već devet godina, bez namere da bilo šta menjaju.

“Meni je ujak ovde živeo i on se razboleo, došli smo, čisto da pripazimo na dan – dva, tu stoku, jer on nije bio oženjen, nije imao nikoga. Mi smo tako ostali, evo, do dan – danas. Nama iskreno ništa ne nedostaje, ovde imamo mir, tišinu, lepo nam je sve”, navodi Jovana Petrović, iz Zdravinja.

Bez ikakvog iskustva u poljoprivrednim poslovima i stočarskoj proizvodnji, koju su nasledili, Jovana i Stefan i danas prepričavaju događaje iz tog perioda.

“Baš je bilo teško na početku, baš je bilo problematično. Došlo je veče, mi treba da muzemo krave, a mi ne znamo šta treba da radimo. Krave nismo znali kako se hrane, hranili smo ih na dva sata, apsolutno, kako one muču, tako mi u štalu”, dodaje Jovana.

Poprilično traumatična iskustva, nisu omela Petroviće da se posvete baš tom poslu, proizvodnji mleka i tovu junadi na porodičnoj farmi, koja je, uz Jovaninu zaradu u prosveti, glavni izvor prihoda njihove porodice.

Stefan Petrović ističe: “U početku je bilo dosta teško, ja iskren da budem ni taj traktor nisam znao da vozim, sve se to vremenom naučilo, dobra volja je učinila svoje, upornost. Imamo tih nekih petnaestak grla, što krava muzara, što junica, što bikova. Radim nekih dvadesetak hektara zemlje”.

Posebno su srećni zbog svoje dece, koja odrastaju u prirodnom okruženju i netaknutoj prirodi, bez velikog upliva savremenih tehnologija. Pre Ignjata i Sofije, dečji plač u ovom, nekada brojnom selu, nije se čuo decenijama.

“Ovde je naše dete rođeno posle dvadeset osam godina, inače u selu. Njima nedostaju ta deca, društvo”, naglašava Jovana Petrović.

“Nama je iznenađenje bilo što su ostali. Njima svaka čast, tu su, eto, posle toliko godina i dete se rodilo u selu, što ja mislim, svima treba da bude na ponos i na čast celom selu. To je kruna svega, uglavnom je sveštenik dolazio ovde za pokojnike, za pogrebe”, kaže komšija Slobodan Stanković.

Jovana i Stefan sebe i u budućnosti vide u Zdravinju. Razmišljaju o proširenju i osavremenjavanju proizvodnje, izgradnji nove staje, pošto je postojeća već tesna, ali priželjkuju i veću cenu mleka i neke nove, mlade komšije, koji bi krenuli njihovim stopama, u kraju, koji toliko pruža, a vapi za podmlatkom.

 

(RTS)