Verica je sa porodicom u rasadniku svakodnevno. Godišnje proizvedu više od 200.000 različitih biljaka, od paradajza, paprike, do kupusa. Da drugome pomogne u nevolji nema dilemu.
“Meni je najbitnije to da ima hrane. Može čovek da živi bez garderobe, bez ovoga, bez onoga, ali hrana, imati za decu, za unučiće, to je na prvom mestu, bar po mom mišljenju”, ističe Verica Zlatić, iz sela Žaočani kod Čačka.
U rasadničkoj proizvodnji povrća ova humana žena kaže uvek ima dovoljno i za prodaju i darivanje. Tvrdi da je davati lako kad se bogatstvo meri po drugim aršinima.
“Moje mišljenje je da sam ja, lično ja, bogata žena. Prvenstveno deca, porodica, unučići, a novac, pare budu i prođe. Treba biti čovek”, dodaje Verica.
Posle objave na društvenim mrežama za besplatan rasad iz njenih plastenika pozivi stižu iz cele Srbije.
“Poplave, grad, to ne možemo da kontrolišemo. Treba uvek pomoći koliko ko može. Mene to ispunjava i nadam se i želim da i njima to bude bar od neke koristi”, zaključuje Verica.
I ovo je samo početak Veričine humane akcije. Planira da na velikim pijacama u susednim gradovima biljke iz njenog rasadnika pokloni onima kojima su potrebne.
(RTS)