Vekovna tradicija apatinskog brodogradilišta
Nakon bogate vojne karijere, a potom usavršavanja u brodogradnji širom sveta, pukovnik u penziji odlučio je da proda kuću u Tivtu. Taj novac je investirao u apatinsko brodogradilište, koje je bilo osuđeno na propast.
„Moj diplomski rad ili disertacija, nemam pojma, ali želja da ipak neko znanje i iskustvo dugogodišnje da se prenese ovde u ovo brodogradiište, da se ovo brodogradilište ponovo podigne na noge i da se vrati na nivo koji je nekad bio. Čini mi se da smo na dobrom putu i to mi je jedina moja životna satisfakcija“, kaže vlasnik brodogradilišta Apatin Vasilije Pecić.
Pored remonta domaćih i stranih brodova, zakoračili su i u svet ekologije gradnjom lakih turističkih brodova.
„Čak mu nije potrebno ni nadopuna baterije sa kopna, nego sve, kompletnu energiju dobija iz solarnih panela“, objašnjava vlasnik brodogradilišta Apatin Vasilije Pecić.
Duže od jednog veka brodogralište je imalo uspona i padova. Ovde je izgrađeno oko 400 brodova. I nakon dvodecenijske pauze, od 2019. godine apatinski brodograditelji ponovo imaju pune ruke posla.
„Čovek je to otkupio i sad idemo dalje. Izmirio je sva dugovanja. Plate su solidne, ne možemo da se požalimo“, kaže Zlatko Đurkov iz Apatina.
„Pa, isplati se, ali mladi beže u veće gradove i tako da je ovde slabo. Slabo se ovde zadržavaju u našem gradu“, kaže Apatinac Đuro Ćopić.
Brodogradilištu su potrebni inženjeri i brodograditelji, ali tih smerova u Tehničkoj školi više nema.
„Pokušavamo, u saradnji sa Brodogradilištem i Privrednom komorom, sa filijalom u Somboru, da uvedemo odeljenje, koje je čisto dualno odeljenje. Lakše dobijemo saglasnost ministarstva, gde ta deca su na opšteobrazovnim predmetima i u prvoj godini prakse kod nas. Većinu ostalog vremena provode na praksi u samom brodogradilištu“, objašljava direktor Tehničke škole u Apatinu Nedeljko Šarac.
Sve življi je i rečni saobraćaj, a u marini planiraju proširivanje kapaciteta.
„Ove godine je bilo i mnogo većih jahti, koje mi do sada nismo viđali ovde. Nadamo se da se taj trend luksuznih jahti, na svom prolasku ka Dunavu, ka Crnom moru povećava i ovde kod nas. Pored toga što mogu da privežu svoj čamac, mogu da koriste i javna kupatila, koja se nalaze u našem sastavu. Mogu da iznajme bicikl sa kojim mogu da odu do grada, da obave sve svoje potrebe, da odu u nabavku, da nabave sve ono što im je potrebno na svom daljem proputovanju, jer sledeća prva stanica je tek Novi Sad“, navodi direktorka JP „Dunavska obala“ Ljiljana Krec.
Od pokrajine i države Apatinci očekuju dalje investicije u unapređenje rečnih privrednih potencijala. Oživljavanje brodogradilišta naišlo je na pozitivan odjek u Evropi i svetu, jer su se tamo srpski brodograditelji dokazali kvalitetom, kojim se ponose i u Apatinu.
(RTS)