Stare sorte šljiva i jabuka na gazdinstvu Joksimovića u Rajkoviću gaje se kao nekada, bez hemijskih preparata za zaštitu. Rod koliki god da je, važno je da je zdrav – smatraju naslednici imanja, četvoro inženjera iz Zemuna i Toronta.
„Mi smo želeli da nastavimo tu tradiciju, koja na ovom gazdinstvu postoji 150 godina, koje su dve sestre, jedna od njih, moja supruga, nasledile od svog pokojnog deke. I onda smo odlučili da ovde posadimo voćke koje su pogodne za organsku proizvodnju, kako bismo u onim danima, kad se završava radna karijera i kad pređemo u penziju, uživali i proizvodili”, kaže Zoran Joksimović.
Mada ni sestre, ni zetovi nisu poljoprivredne struke, pre deset godina obnovili su zasade s idejom da proizvode od organskog voća plasiraju i van Srbije. Istraživali su putujući svetom šta bi to imalo prođu. Zoranova supruga Martina osmislila je delikatese, a spremanje su poverili komšinici u Rajkoviću.
„Moja test-kuhinja iz Toronta na 6.000 kilometara, dakle, radi vrlo revnosno. Ja testiram proizvode, pošaljem recepte, recepti se oprobaju i, kad imam vremena, ja naravno i skoknem do Srbije, do Beograda i do gazdinstva, da vidim na licu mesta kako sve to funkcioniše”, ističe Martina Joksimović, iz Toronta.
„Uberemo voćku, deset, petnaest minuta je do kuvanja. Pravimo barbekju sos, slani proizvod koji je za meso, iamamo aromatični namaz, imamo nadev od šljiva, nadev od jabuka. Peking je proizvod koji danas kuvamo za meso”, objašnjava Snežana Liknić iz Rajkovića.
U „Voćnjaku zetova”, što je drugo ime za gazdinstvo Joksimovića, ima stabala voća starih i četiri decenije. Oslanjaju se na savete stručnjaka, jer im je na prvom mestu, tvrde, odgovoran odnos prema prirodi.
(RTS)