Broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja nad decom udvostručen tokom poslednje decenije

Problemi sa spavanjem, razvoj ankcioznosti, problemi u školi, povlačenje iz društvenih aktivnosti, zatvaranje u sebe… sve ovo mogu biti posledice ili odlike dece koja su preživela neki vid nasilja.

“Prema podacima balkanske epidemološke studije, 70 odsto dece je makar jednom tokom svog života iskusilo neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja, 38 odsto njih je svedočilo nekom obliku nasilja koje se odvijalo unutar porodica, dok je recimo 8 odsto dece iskusilo seksualno zlostavljanje”, navodi psihološkinja Bojana Tankosić.

Pogrešan roditeljski pristup može uzrokovati traume za ceo život.

“I dalje postoji veliki broj roditelja koji fizički kažnjavaju dete, misleći da će na taj način dete da popravi svoje ponašanje“, naglašava dr Jovana Škorić, sociolog – istraživač u Centru za nestalu i zlostvljanu decu.

Napominje da Srbiji imamo vrlo malo preventivnih programa, uz nešto veći broj ciljanih intervencija.

„Ali, trebalo bi svi da shvatimo da rešenje leži u određenim preventivnim merama, ali i sistemskom odgovoru države”, ističe Škorićeva.

Broj prijavljenog porodičnog nasilja nad decom u poslednjih deset godina u Srbiji je gotovo udvostručen. Samo tokom 2022. godine zabeležno je više od 8.500 prijava, dok stručnjaci kažu da bi broj neprijavljenih slučajeva mogao biti i trostruko veći.

Nasilje treba prijaviti policiji, centru za socijalni rad ili se obratiti zaštitniku građana.

“Ako nismo mi nadležni za tu situaciju, uvek ćemo vas uputiti onome ko je nadležan i pratićemo to da li su oni postupali onako kako bi trebalo u skladu sa zakonom“, objašnjava pokrajinska ombudsmanka Dragana Ćorić.

U Novom Sadu je prošle godine formiran dečiji savet koji pomaže ombudsmanki u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta. Broji 15 članova, uzrasta do 13 do 17 godina.

“Vršnjaci dece koja možda preživljavaju upravo neko određene strašne situacije kojima će se pre oni poveriti nego doći možda kod nekog odraslog i koji nas savetuju, koji nam sugerišu šta je to što oni vide kao veliki problem u današnjem društvu, a tiče se njih i njihove bezbednosti“, dodaje Dragana Ćorić.

Zbog straha i stigme, deca se teško odlučuju da svedoče o nasilju. U višem sudu u Novom Sadu broj svedočenja raste od kada postoji specijalizovana prostorija za ispitivanje posebno osetljivih svedoka.

Psihološkinja Bojana Tankosić kaže da postoje pojedinici koji su za to obučeni i koji ipak pružaju podršku deci koja dođu u kontakt sa pravosudnim organima.

Osim pomoći državnih institucija, oslonac za rad sa decom koje su pretrpela nasilje su i nevladine organizacije poput Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji u svom radu uključuju celu porodicu.

(RTS)