U kanjonu reke Jerme svetinja iz 14. veka koja je pod zaštitom UNESKA

Kanjon reke Jerme, jedan od najužih i najlepših u ovom delu Evrope, vodi vas kroz neverovatne predele i netaknutu i neistraženu prirodu. Gotovo trećina flore i faune Srbije nalazi se u ovom kanjonu.

“Istakao bih recimo Pančićev maklen, jorgovan, kao autohtono stanište ovih dveju vrsta, a onda u speleološkim objektima pronađene su neke vrste skorpija i neke vrste beskičmenjaka koji su endemi”, navodi Danko Jović, Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Pre 10 godina kanjon Jerme proglašen je za specijalni rezervat prirode. Od tada je zanimljiv ne samo za meštane, već i planinare, avanturiste i strane turiste.

Darko Đorđević, upravnik Specijalnog rezervata prirode Jerma ističe: „Imate oko 900 taksona flore, oko 180 leptira strogo zaštićenih i oko 110 vrsta ptica, što čini oko 30% flore i faune Srbije”.

Kanjon Jerme bio je neprohodan do početka prošlog veka. Tada je, kao što je prikazano u filmu „Rudareva sreća“, za potrebe rudnika „Rakita“ izgrađena pruga. Rudnik je zatvoren pre pola veka, a prugu je zamenio asfaltni put.

“Ovde je prolazio vozić Ćira na pruzi od 33 kilometra kroz kanjoj reke Jerme, koja je izgrađena još 1925. godine i povezivala rudnik Rakita do Sukova, a ovde se nalazi i najuži deo kanjona Jerme sa prečnikom od 1,5 metara i zovemo ga Cedilka. Gore je visoko između 200 i 300 metara”, pokazuje Darko Đorđević, upravnik Specijalnog rezervata prirode Jerma.

Reka Jerma duga je 72 kilometra i stara više miliona godina.

Mnoge reke u svetu prolaze kroz nekoliko zemalja. Međutim, Jerma je posebna po tome što izvire u Srbiji u okolini Vlasinskog jezera, prelazi u Bugarsku i posle 25 kilometara se vraća u Srbiju. I upravo tu gde ponovo ulazi u Srbiju, kanjon Jerme je najlepši.

U takvom miru, okružen živopisnom prirodom, pored Poganova, na levoj obali Jerme, nalazi se manastir Svetog Jovana Bogoslova.

“Svetinja je iz 14.veka, tačnije 1395. godine. Njen ktitor je Konstantin Dejanović Dragaš i njegova ćerka Jelena koja je bila udata za vizantijskog cara Imanuila II paleologa”, naglašava otac Mardarije, iguman manastira Svetog Jovana Bogoslova.

Ovo srednjovekovno zdanje, koje su oslikali grčki umetnici, pod zaštitom je Uneska. Deo ikonostasa se od Drugog svetskog rata nalazi u Narodnom muzeju u Sofiji.

Dr Miša Rakocija, istoričar umetnosti i arheolog kaže da je to retka crkva gde je potpuno sačuvan živopis: “Od kupole, gde je Pantokrator, preko jevanđelista u pandatifima, velikih praznika, stradanja Hristovih i stojeće figure svetitelja”.

Reka Jerma svoju prelepu priču završava nedaleko odavde, kod sela Sukova, u blizini Pirota, gde se uliva u Nišavu.

(RTS)