Trinaestogodišnja Jana Tasić iz Leskovca jedna je od najmlađih pesnikinja u Srbiji

„Ej meseče moja ljubavi,

Oprosti mojoj čudnoj naravi,

Oprosti što te opet zaboravih,

Zbog zvezda od tebe manje sjajnijih“, čita svoje stihove Jana Stanković.

Nema omiljenu pesmu, sve su nastale iz duše, iz ljubavi, iz unutrašnje potrebe da izrazi to što oseća i pokaže ono što misli. Kada čitate stihove Jane Stanković nemate utisak da ih je pisala devojčica od 13 godina. Ali poezija je tajna koja se ne otkriva lako, a Jana je počela da je piše kada je samo imala 8 godina.

„Inspiraciju sam nalazila u filmskoj građi i životnim događajima svojim ali i tuđim u prvoj ljubavi. To je prosto talenat, ali naravno talenat je samo dar, a on postaje poseban samo ako se u njega ulaže“, kaže Jana Stanković.

Priznanja, diplome, prve nagrade na literarnim konkursima širom Srbije za Janu su uobičajena stvar. Najveći životni oslonac joj je majka Marija, ali i pored svoje tanane duše ova mlada pesnikinja se trudi da čvrsto hoda po zemlji.

„Planovi su da upišem medicinu jer jako volim taj posao jer je pre svega human i odgovoran i da nastavim da pišem u pripremi je druga knjiga koja će za razliku od ove biti proza“, ističe Jana.

Poezija je ono što se sanja, ono što se zamišlja, ono što se želi i ono što se često dogodi napisao je Žak Prever. I kada da piše prozu, i kada osvaja nagrade iz geografije, hemije, istorije i ako ostvari svoje san da bude lekar Jana će uvek biti pesnikinja. Jer pesnik se ne postaje to ne može da se nauči, da se doktorira. Kao pesnik se rodiš jer poezija je sam život kojom se dodiruje večnost.

(RTS)


Ostavite komentar