Dragan Orović kalemarstvom se bavi više od trideset godina. Na ovaj način sačuvao je autohtone sorte jabuka u rodnom selu Rgaju, na obroncima Vidojevice.
„Najkarakterističnije su šumatovka, šarunka, budimka, jonatan stari, pa tu imam nekakve kožare, kolačare, kotulače – imam 33 stare sorte“, kaže prof. dr Dragan Orović.
Kalem grančice krušaka i trešanja donosio je sa Radana, Golije i iz Šumadije, pa na svojoj plantaži ima i golijsku lepoticu, radanku i svoju omiljenu – zukvu.
„Neko je poistovećuje sa divljom jabukom. Međutim nije, ona je kalem, ona rodi odlično. Ja imam oko 300 i nešto stabala. Naravno meni je to ideja da pravimo sirće jabukovo. Pokušali smo nešto da radimo, sušimo te jabuke i mogu vam reći čips od te jabuke smo dobili fantastičan od te sorte“, objašnjava prof. Dr Dragan Orović.
Dragan, a i njegovi malobrojni gorštaci, ne razmišljaju o komercijalizaciji, bez obzira na dobre uslove i povoljne podsticajne mere koje država daje za organsku proizvodnju.
„Poljoprivredni proizvođači trebaju da se jave nama da ih što više uputimo u sam proces sertifikovanja i naravno i u ostale detalje, kao što su izbor položaja terena, lokalitet, odabir sorti, kako bi im ta proizvodnja bila što lakša“, kaže Aleksandar Petković iz Poljoprivredne stručne službe u Prokuplju.
„Mi nemamo tržište za ove sorte, prvo zato što narod to i ne poznaje, drugo neke koje poznaje mi nismo dostupni tržištu, ne možemo ni da dođemo, ni da nam dođu vozila, put videli ste i sami da je to u vrlo lošem stanju“, kaže prof. dr Dragan Orović.
Gotovo sva planinska sela u Topličkom okrugu, gde su odlični uslovi za bavljenje organskom proizvodnjom, nemaju dobre puteve, zbog toga je većina meštana napustila ove krajeve.
(RTS)