Šta su pokazala antropološka istraživanja lobanja uzidanih u Ćele kulu

Kako bismo saznali kako su izgledali i kako su živeli čegarski junaci čije se lobanje nalaze na Ćele kuli, multidisciplinarni tim domaćih i stranih naučnika uradio je antropološku analizu sačuvanih lobanja. Tome je prethodilo snimanje lobanja najsavremenijom opremom i zatim obrada dobijenih podataka u laboratorijama u inostranstvu. Utvrđeno je da su svi bili muškog pola, što je očekivano. Oko trećina njih bila je nauhranjena ili imala neku drugu bolest, bilo je i dosta srodnika među njima.

“Ono što nije očekivano, nema puno perimortalnih povreda, to su povrede koje su nastale u toku bitke, koje smo mogli da očekujemo. Pogotovo ono što je zanimljivo da nema previše tragova dekapitacije koja je takođe očekivana s obzirom da su, prema istorijskim saznanjima, glave bile odsecane. Najmlađa individua je imala samo 11 godina”, navodi dr Nataša Šarkić, fizički antropolog.

“Kada smo istraživali te lobanje došli smo do toga da kada se radi fotogrametrija, dakle dobijemo samo prednji deo lica, tako da ono što je iza, uzidano u sam malter, ne možemo da dopremo do toga, ali postoje načini kako se to rešava digitalnom rekonstrukcijom, samo što to iziskuje dodatno vreme. To su najveći iizazovi vezani za rekonstrukciju lica”, objašnjava Milan Simonović, politikolog, koordinator projekta.

Vesna Crnoglavac, direktor Narodnog muzeja u Niš ističe da je Ćele kula najposećeniji spomenik u Nišu i jedan od najposećenijih u Srbiji. „To je spomenik naše nacionalne istorije i velika je posećenost. Samo prošle godine posetilo ga je više od 60 hiljada ljudi”, dodaje Vesna.

Što se tiče lobanje Stevana Sinđelića, oko koje se vode polemike u javnosti – da li je zaista reč o lobanji vojskovođe ili je greškom zamenjena, odgovor nauke nije precizan, ali kaže da bi mogla biti – utvrđeno je da starost odgovara, da je glava odsečena, a to što lobanja nije razneta eksplozijom takođe je moguće ukoliko je u bure baruta pucao sa veće udaljenosti nego što se smatra.

U sledećoj fazi, do kraja godine, biće urađena digitalna rekonstrukcija lica.

(RTS)