Šta otežava prodaju jagoda?

Na kruševačke pijace posle uvoznih stigle su i domaće jagode i to uglavnom iz varvarinskog kraja gde ova proizvodnja ima višedecenijsku tradiciju. Na plantaži porodice Matić, berba uveliko traje.

“Jagodu imam na hektar i 85 ari. Godina jeste poranila za 3 nedelje u odnosu na prošlu godinu. Rod nije loš, biće negde između 20 i 25 tona po hektaru. Problem su radnici, plasma trenutno nema, ništa zagarantovano, dajemo nakupcima”, kaže Borjan Matići sela Varvarin.

Zbog tople zime rod je negde manji, ali to ne zabrinjava proizvođače koliko činjenica da rano pristigle jagode nemaju kome da prodaju.

“Berba je počela pre 4,5 dana i krenulo se sa nekom cenom od 250 dinara i za 5,7 dana je došla do nekih 200 sad i 180. Smanjio se broj otkupljivača.Taj rat između Rusije i Ukrajine je poremetio pre svega transport. Tu nastaju veliki troškovi i kasni transport, jer sva ta naša proizvodnja je bila usmerena ka Rusiji, sada otežano ide”, objašnjava Zoran Branković iz opštinske uprave Varvarin.

Proizvodnja je jako skupa i neizvesna.

“Jagoda se više ne radi kao nekada u dvogodišnjem i trogodišnjem ciklusu, nego se radi kao povrtarska kultura svake godina se sadi nova znači ulaganja su i za sisteme za navodnjavanje, za folije, nov sadni materijal je jako skupo. Kultura koja iziskuje mnogo rada, pogotovu oko berbe, tako da je cena od 180, 200 dinara jako niska”, smatra Momir Nedić, savetodavac PSSS Kruševac.

“Ukoliko vidimo da ima tu isplativosti i da ima zbog čega mi da radimo, da se isplati taj naš rad i trud planiramo, ukoliko vidimo da nema ništa niko od nas ne planira da se zadržava na ovome“, kaže Matej Matić, proizvođač.

U Temnićkom kraju, masovna berba, uglavnom konzumnih jagoda, koje se gaje na 200 hektara, očekuje se oko 10. maja.

(RTS)