Kriva Reka je najudaljenije selo u bruskoj opštini koje tokom zime zna da bude i zavejano. Zaseoci su raštrkani po istočnim padinama Kopaonika. Mnogi su napustili rodni kraj pa osmogodišnja škola u centru sela od nekadašnjih stotinak đaka, danas ima 23.
Do Krive Reke ovih sunačanih i toplih jesenjih dana stiže se vijugavim putem kroz nepregledena prostranstva, šuma i livada. Na jednoj od zaravni među kupastim planinskim vrhovima netipična školska zgrada.
“Škola je napravljena u ono postzemljotresnom periodu i zahvaljujući akciji tadašnje TV Beograd drugog programa, akciju je vodio Vojkan Milenković”, podseća novinar Goran Minić.
U prvom razredu četiri učenika, u osmom samo jedan. Nastava za sve u tri učionice.
“Ja se zovem Jana Tomić imam 7 godina , idem u prvi razred. – Šta si naučila? – Da pišem slova”, kaže devojčica Jana Tomić.
“Imam još jednu devojčicu u razredu , ali trenutno nije došla u školu. Ponekad dođemo jedna kod druge kući družimo se i radimo domaći zajedno”, priča Maša Dubovac.
“Ovde je ok. Put je skoro uvek prohodan i nema problema. – Koje su to aktivnosti van škole? – Pa fudbal, druženje”, kaže David Nikolić.
Osim učenika iz najudaljenijih zaselaka, do škole svakodnevno iz Brusa putuju učitelji i nastavnici koji rade u mešovitim odeljenjima.
“Možemo da organizujemo nastavu i prednost je eto mali broj đaka sigurno svima da posvetimo pažnju”, kaže Suzana Rimovski, nastavnica srpskog jezika i književnosti.
“Deca su vredna, vole da uče, dosta njih i pešači. Zimi zna da bude malo otežano u putu, ali dobro sve stignemo da odradimo”, kaže Jugoslav Jovanović, učitelj.
Pod istim krovom u školi i budući đaci koji bezbrižno kroz igru uče.
“Ko nađe brojeve on stavi na sto i čuva ih. – Tebi se dopada ta igra? -Da”, kaže Jakov Stajić, a Sara Tomić dodaje: “Pravili smo mikrofone, pravili smo kamere. Išli smo u kod drugara u školi i pitali ih kako im je u školi.”
I pored sve manjeg broja stanovnika škola u Krivoj Reci opstaje. Sledeće dve godine godine biće po četiri đaka prvaka.
(RTS)