Sve je počelo u Kragujevcu. Na inicijativu omladinaca, Nada Kotnik je 1945. ponela prvu štafetu – Plavu knjigu sa porukama Kragujevčana za Beograd. Uručena je Titovim saradnicima, pošto je on tog dana bio u Zagrebu. Još jedan Kragujevčanin tada petnaestogodišnji Života Marković imao je čast da pre šest decenija iz Sokolane u Staroj radničkoj koloniji ponese večiti plamen mladosti – simbol bratstva i jedinstva.
“To je za mene najuzbudljiviji momenat i dan danas se tako osećam ovde pred Sokolanom. I to je značilo meni veliko priznaje, da sam ja dobar učenik, dobar omladinac”, seća se Života Marković, nosilac Štafete mladosti.
A štafetu je kroz nekadašnju veliku Jugoslaviju nosilo na hiljade omladinaca. Simbol višedecenijskih najlepših želja i rođendanskih četitki maršalu Titu i danas je u srcima starijih Kragujevčana:
“Bio sam u počasnom bataljonu Titove garde u Beogradu. To je jedini praznik što sam voleo kad dođe”.
“Osećali smo se vrlo vrlo sigurno i kako da vam kažem, valjda je mladost i sama po sebi lepa”.
Iako je Tito rođen 7. maja, narod mu je rođendan slavio 25. kada su bile organizovane priredbe na stadionima širom Jugoslavije.
“Spremani su sletovi, u školi se uvežbavalo. To je bio kao neka vrsta podsticaja da mladi se uključe u fizičku aktivnost, a ovo sve drugo je aranžiranje”, ističe Miodrag Stojilović, publicista i književnik.
U gradu iz koga je krenula, 1977. podignut je spomenik štafeti – „Devojka pobednik“. U kragujevačkom SUBNOR-u sa ponosom čuvaju simbole jednog vremena.
“Simbol ovih 12 štafeta unikatnih, jedinstvenih i jedinih, koje se čuvaju u Kragujevcu u SUBNOR-u u Šumadiji, zapravo su naš dug, obaveza i trajanje, prema antifašistima, slobodarima, patriotama i rodoljubima”, smatra Željko Zirojević, predsednik SUBNOR-a Kragujevca i Šumadije.
„I posle Tita, Tito“ – slogan je pod kojim se Dan mladosti obeležavao i posle njegove smrti, poslednji put 1987. u Beogradu. Bio je to kraj jednog vremena i njegovih simobla, a ubrzo i kraj velike zajedničke države.
(RTS)