Sećanja živa i četvrt veka od početka NATO bombardovanja naše zemlje

U 78 dana Niš je pod vazdušnom opasnošću bio 52. U butalnom napadu kasetnim bombama na pijacu u sedmom mesecu trudnoće poginula je Ljiljana Spasić, a u neposrednoj blizini i radnica restorana u kome i danas stoji njena fotografija.

“Na mestu drugog napada kasetnim bombama 12. maja, u kome na sreću niko nije nastradao, podignut je hram posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom. U kripti je postavljeno 19 granitnih ploča sa imenima 1139 pripadnika vojske i policije poginulih od 1998. do 2003”, kaže Živorad Mitić, vlasnik restorana.

“Ne mogu da vam opišem, s tim ležem s tim ustajem, s tim živim, ne znam šta da vam kažem, jer ja imam samo to jedino dete. Imamo sve ali nemamo ono što nam treba ovo nam ništa ne treba, samo da imamo dete”, priča Zlatica Matić, majka poginulog vojnika Vojkana Matića, iz sela Trnjane.

Na spisku i 14 poginulih pripadnika iz Smedereva, svake godine odaje im se počast.

“Uvek je bolno, verujte mi, kad god tog dana dođem na ovo mesto, koliko god godina da prođe, ja mislim da je bolno i sve je bolnije i bolnije, nikad to ne prolazi”, kaže Finka Radić, supruga poginulog majora Blagoja Radića.

Mnogi srećom preživeli ostali su bez kuća poput porodice Đokić u požeškom kraju, za razliku od Aleksinčana koji i danas oplakuju 24 tvoro svojih sugrađana ubijenih u svojim kućama.

“To je takva eksplozija, takva detonacija bila da sam skoro pao kako sam stajao na ulici. Svuda je bio dim, miris smrti, mrak, požar je bio”, kaže Dragoslav Nenadović, član ratnog štaba u Aleksincu.

“Počeli smo bežati, ne znamo gde ćemo pa u trnje. Unuk, njen sin, bio je malcki, kaže Neka nano, nek smo živi”, seća se Branka Đokić, selo Glumač.

Tužna sećanja na život pod bombama obeležila su i rođene te 1999. godine, Janja Piljević rođena je 26 dana od početka bombardovanja.

“Mislim da zapravo puno patim zbog toga, jer sam rođena u trenutku najveće tuge Srbije, i mislim da je to ostavilo vrlo veliki utisak na mene i na celu moju generaciju”, kaže Janja Piljević, iz Prokuplja.

Iako je prošlo 25 godina sećanja su i dalje živa. Važno je da ih ne zaboravimo.

(RTS)


Ostavite komentar