Na njivama Palje Zahorca, poljoprivrednika iz sela Aradac kod Zrenjanina, biće oko 50 hektara pšenice. Poštovaće plodored i daće šansu još jednom ovoj kulturi, iako su, kaže, cene na tržištu svakodnevno u padu.
„Mi sejemo isto kao i lane. Ne možemo da ostavimo zemlju, šta ćemo. Navikli smo da radimo, ali ovako ako bude cena svega ovoga, neće biti dobro. Malo smo smanjili đubrivo da se ne izlažemo puno troškovima“, objašnjava Paljo Zahorac.
Poljoprivrednici smatraju da teškoće krize na tržištu osnovnih poljoprivrednih proizvoda ne podnose svi jednako. Kažu da trgovci i uvoznici ne najavljuju nikakvu vrstu pomoći.
„Oni nek se odreknu te marže, nek se odreknu što se tiče veštaka i što se tiče semenskih kuća. Oni se ne odriču, samo dižu cene, a naši imputi ostaju sve niži i niži. E, dok je to tako, to tako i ide. Nažalost, ugasiće se puno malih“, smatra poljoprivrednik iz Male Bosne Dragan Antunović.
U setvi pšenice ratari već najavljuju da će zbog pariteta od 1 prema 4 merkantilne za semensku pšenicu, koristiti seme sa tavana i tako štedeti. To je prividno, podsećaju stručnjaci, jer kasnije zbog eventualnih bolesti prinos bude niži. Ovo je i prilika da se razmisli i o modelima rada koji omogućavaju uštede na drugi način.
„Mi smo davno pokušavali da ubedimo poljoprivrednike da se udružuju, da prave mašinske prstenove. Ne mora biti osam kombajna u selu, ako su dovoljna dva ili tri za površinu koju imaju. Loše razmišljanje je da napustimo tehnologije koje smo do sada imali, nećemo đubriti, smanjićemo broj đubrenja. Nećemo s tim dobiti ništa. Mi moramo zadržati nivo proizvodnje, kvalitet koji imamo. Mi moramo ići ka savremenim tehnologijama“, kaže dr Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Oni koji se ne dvoume oko setve pšenice trebalo bi to da urade do kraja oktobra jer će i tako smanjiti trošak. Svaka kasnija setva zahteva i više semena bar za deset odsto.
(RTS)