Početak nove pozorišne sezone u leskovačkom pozorištu obećava
Dokopati se boljeg života i spasti sebe i voljene. U kofer staju žrtva i nada, ali kako spakovati živote celih porodica, poraženih i poniženih promenom sistema u kojem sve gubi smisao i vrednost, a dobija cenu. Intelektualke, radnice, umetnice šansu vide u audiciji.
“Ušla sam možda sa nekim pozorišnim predrasudama da to nije lik za ženu mojih godina, to je prva greška to mi je momentalno gard stvorilo, međutim Andrej nas stvarno dobro poznaje, njemu neverovatno verujemo, sa njim je prelako i prejednostavno raditi”, kaže Mina Cocić, glumica Narodnog pozorišta u Leskovcu.
Žrtve tranzicije nakon raspada Sovjetskog Saveza su mali ljudi. Žene se hvataju za slamku spasa ne znajući ni šta ih čeka u noćnim lokalima zemlje izlazećeg sunca. Može ova radnja biti bilo gde i bilo kad. Kao u ogledalu i mi se prepoznajemo. Psihološki, moralni, porodični lomovi na dlanu.
“Teško da shvatim da igram nekoga ko je završio tri fakulteta i bio neko dok nije došao trenutak da to sve odjednom pukne, da se prospe, da dođe trenutak da mu kaže da njegova žena nema šta da proda ostaje samo njeno telo”, navodi Filip Radivojević, glumac Narodnog pozorišta u Leskovcu.
Radost igre oseća se u znalački upakovanom komadu koji reditelj svrstava u gorku komediju.
“U leskovačkom pozorištu mi je lako da radim ženske predstave, ovog puta smo bili pojačani sa muškim ansamblom koji se dobro uklopio u to što smo ja i autorski tim tražili i dobio sam nove saradnike s kojim hoću da radim i dalje”, kaže reditelj Andrej Cvetanovski.
Početak nove pozorišne sezone još jednom obećava.
“Po reakciji publike rekao bih da smo napravili dobar posao i ovoga puta glumački ansambl je uživao radeći sa gostom iz Makedonije i čini mi se da je pred ovom predstavom dugi vek igranja”, navodi Dragan Marjanović, direktor Narodnog pozorišta u Leskovcu.
A biće u ovoj sezoni još velikih rediteljskih imena, koprodukcija, klasika srpske književnosti i naravno predstave za decu.
(RTS)