Otkud verovanje u lekovitost medveđeg luka

Cremboš je lekovita samonikla biljka koja raste u bukovim i hrastovim šumama. Na Jastrepcu ga ima na potezu Jezero Mečije stene, do hiljadu metara nadmorske visine.

„Medved kada se probudi iz zimskog sna, on prvo traži cremboš. Pošto je bio u zimskom snu, ništa nije jeo, prvo se najede crembošom, pošto je on kaloričan i da pročisti ujedno i creva, da pročisti svoj organizam. Zato se zove medveđi luk“, navodi Mića Tripković, planinar iz Kruševca.

Tokom proleća beru se mladi listovi cremboša. Miriše na beli luk i to ga razlikuje od sličnih otrovnih vrsta bilja: đurđevka i mrazovca. Koristi se za ishranu i kao lek.

„Odprilike sada od kraja marta, početkom aprila, može da se bere sve do kraja aprila, početka maja. Posle ga više nema“, ističe Milan Krnjević iz Kruševca.

Ilija Milovanović, jedini stalni stanovnik Jastrepca naglašava: „Cremboš je dobar. On me, možda i održao ovoliko dugo na Jastrepcu. Ja imam skoro 80 godina. Od cremboša najviše pravim salatu. Iseckam na tanke tračice, posolim, sipam sirće i zejtin i odozgo ubacim sira i to nema lepše salate od toga.“

Cremboš je bogat mineralima i eteričnim uljima. Pomaže kod nesanice i malaksalosti.

Dr Vesna Rakonjac, dijetolog Zavoda za javno zdravlje Kruševac kaže da pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola i da ga treba koristiti uglavnom u svežem obliku da bi zadržali onu količinu vitamina ce koji ima u sebi.

Danas u svetu postoji oko 400 vrsta cremboša. U Srbiji se zna za 27. U 19. veku, Josif Pančić ga pominje kao čudotvornu biljku.

(RTS)


Ostavite komentar