U okviru programa Sazvežđe podrške, besplatnu psihološku pomoć pruža 14 organizacija u Novom Sadu.
“Negde tokom 2022. godine, mi smo imali oko 11.000 usluga, što direktnih, što mejlom, što četom, i verujemo da će se ove godine malo i povećati, ali u suštini potreba je sugurno i veća, jer u nekim savetovalištima postoje liste čekanja koje traju od 2 do 6 meseci”, navodi Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog.
Nažalost više je onih koji se ustučavaju da pomoć potraže, a ovo su najčešći razlozi.
“Ne postoji dovoljno dostupna besplatna pomoć, što ljudi nemaju mogućnost izdvoje finansije da pruže sebi takvu vrstu pomoći, takođe i stigma koja je sveprisutna u našem društvu, i autostigma koju mi usvajamo, tj. uverenje da nismo dovoljno dobri, da nismo vredni, da nešto sa nama ne valja, ako tražimo stručnu pomoć”, ističe Irena Stojadinović, programska koordinatorka organizacije PIN.
Najčešći problemi mladih tiču se razvojnog puta, od problema sa učenjem, do mentalnih poremećaja koji se javljaju u kasnijim fazama, no, put do izlečenja je isti.
“Boli vas duša jednostavno, niste dobro raspoloženi, da ne govorim o ovom nasilju koje se dešava na internetu, od kojeg, mislim da ne možemo ni da predpostavimo koliki broj dece pati, pa eto, ovo je način, kao i ovi brojevi na koje oni treba da prijavljuju to nasilje koje doživljavaju, ali ovakvi su centri način da se toj deci pomogne”, naglašava Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
“Veoma je važno da svi sistemi zajedno pre svega zdravstveni ali i obrazovni i opšte mesto, odnosno oni sistemi u kojima mladi i deca najviše provode vremena stvore priliku da se mladi obrate za pomoć na vreme i da im se na vreme pruži adekvatna podrška”, kaže dr Snežana Ukropina, iz Instituta za javno zdravlje Vojovodine.
Tim povodom je nedavno šest ministarstava potpisalo memorandum o razumevanju, sa ciljem da unaprede sistem podrške mladima i deci. Organizacije mladih žele rezultate na lokalnom nivou.
“Očekujemo formiranje nekih radnih grupa, očekujemo više dijaloga, i očekujemo da negde institucije budu u obavezi da međusobno sarađuju i da sarađuju i sa civilnim sektorom kada kreiraju programe za mlade”, navodi Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog.
Podrška društva, najviše porodice, kažu rezultati, najveći je zaštitni faktor kada se govori o mentalnom zdravlju. Ipak, iako se više nego ranije javno govori o njoj, tema mentalnog zdravlja je još uvek tabu u mnogim krugovima.
(RTS)