Nenad Đorđević jedini sarač u Leskovac

Srodio se sa kožom. Strpljivo i sa užitkom daje joj dušu, oblik i namenu. Sve što zamisli sa lakoćom od kože napravi. Posao komercijaliste pre 11 godina Leskovčanin Nenad Đorđević zamenio je saračkim zanatom.

„Koža mi je bila interesantna, prvo dodir sa prirodnim materijalima kao kad radite sa drvetom ili glinom deluje opuštajuće. Ja mogu da živim od ovoga skromno naravno, ali najbitnije je što volim posao koji radim“, kaže Nenad Đorđević, sarač iz Leskovca.

Od predaka mu je u rukama ostao šnajderaj. Ipak krojenje i šivenje kože je znatno teže. Nije lako pronalazio ni alat, ali jakom voljom i upornošću stigao je do majstorskog pisma.

„Koža je prilično specifičan i zahtevan materijal koji u principu ne trpi greške, ne veće pogotovo kad se šije nešto kad se probuši jednom, gotovo je. Sve što radite svaki trag na koži koji ostavite malte ne večno ostaje“, navodi Nenad Đorđević, sarač iz Leskovca.

Za ovu ručno sašivenu torbu trebalo mu je 4 dana. Kako se posao širio saračku klupu je odložio i krenuo sa mašinskim štepom.

„Lakše je šiti ručno, preciznije je. Nema velikog prostora za grešku dok je kod mašine druga priča“, navodi Nenad Đorđević, sarač iz Leskovca.

I svaki predmet je unikat. Radi ih po narudžbini. Futrole za noževe, delovi lovačke opreme, kaiševi, torbe, novčanici sa Nenadovim zanatskim pečatom putuju širom sveta.

„Ja sam poznat kao brz majstor. Ovi što sarađuju sa mnom to znaju. I zavisno da li su komplikovani predmeti, da li sam ih već nekad radio, da l’ su različiti, ako su isti mogu da pustim neku seriju“, kaže Nenad Đorđević, sarač iz Leskovca.

Nekada je u Leskovcu bilo na desetine s radnji u kojima se uglavnom izrađivala oprema za konje. Kako su se praznile konjušnice tako su nestajali i sarači. Posle 3 decenije Nenad ispisuje novo poglavlje istorije saračkog zanata.

(RTS)