Naučnici pronašli više od stotinu životinjskih vrsta u Resavskoj pećini

Resavska pećina vrvi od života. Na prvi pogled ne bi se reklo da na konstantnih 7 stepeni duboko pod zemljom živi čak 150 životinjskih vrsta, najviše insekata. Pećina je dom i za u svetu jedinstvenog trčuljka – Duvalius petrovici koji je ime dobio po speleologu Dr Jovanu Petroviću prvom istraživaču pećine.

„Možemo ga smatrati stenoendemitom ove pećine, odnosno osim Resavske pećine nigde se više ne nalazi u svetu, a s druge strane on se ne nalazi u celom speleološkom objektu već samo u dve do tri dvorane i to na usko lokalizovanim mestima“, kaže Srećko Ćurčić, profesor na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Resavska pećina prednjači u Srbiji po broju insekata.

„Mogu da kažem da smo vrlo iznenađeni rezultatima tako da smo tokom ove godine objavili jedan naučni rad gde smo sumirali naše rezultate i možemo da konstratujemo da u pećini trenutno živi 107 vrsta zglavkara, naravno taj broj još uvek nije ukupan“, navodi Nikola Vesović, naučni saradnik Biološkog fakulteta.

Jedinstveni spomenik prirode Resavsku pećinu godišnje poseti oko 60 hiljada turista. To ne remeti mikroklimu jer je za posetioce otvoren tek peti deo od ukupne dužine speleološkog bisera Evrope. I rasveta je prilagođena biljnom svetu tako da ne podiže temperaturu i ne remeti osetljiv ekosistem.

„Svi oni organizmi koji su živeli pre 50 godina kada je pećina otvorena žive i danas tako da ništa se nije promenilo i niko od posetilaca nije narušio živi svet u pećini“, kaže Ana Bogdanović, direktorka JP „Resavska pećina“.

Slepi miševi takođe su redovni stanovnici pećine, ali i 27 vrsta paukolikih životinja, 11 vrsta stonoga, tri vrste rakova. Procene su da je raznolikost faune Resavske pećine čak i veća i da za biologe ne bi bilo iznenađenje otkrivanje neke potpuno nove vrste.

(RTS)