Našu proju „Si-En-En“ stavio na Listu najboljih hlebova na svetu

U mnogim krajevima Srbije tradiciju vodeničarskog zanata sačuvala su nova pokoljenja zahvaljujući kojima još uvek može da se pronađe sastojak bez kojeg je proja nezamisliva – brašno od autohtonih sorti kukuruza.

„Da bi bilo dobro i kvalitetno brašno pre svega mora biti kvalitet zrna žita, da bude domaći kukuruz, da bude prvenstveno suv, da bi se mogla napraviti dobra i kvalitetna proja”, kaže Kosa Jovanović, iz Likodre.

Recept za proju sadrži i mlaku vodu, kišičicu soli i mast. Nakon što testo prođe kroz vredne ruke domaćice peče su u furuni na drva, a služi uz širok spektar tradicionalnih jela od kajmaka i čvaraka do gulaša.

„Proja spremljena po starom domaćem receptu naših baka, u ova moderna vremena proja je postala prava gurmanska poslastica, na trpezama je postala nezamenljiva. Danas proja uživa status zdrave domaće hrane”, ističe Radmila Vasiljević, iz Krupnja.

Proja se nekada smatrala obrokom koji su jeli ljudi slabijeg imovnog stanja, a danas je na trpezama delikates. Da je za Srbe više od običnog jela svedoče i etnolozi. U nekim krajeva naše zemlje ona je neizostavni deo prazničnih rituala.

„Najinteresantniji običaj vezan za to dešava se na Mali Božić odnosno Srpsku novu godinu, česnica koja se priprema za taj dan je zapravo proja ona može imati i različite nazive, osim naziva česnica može se nazivati vasilica ili oračica, i ukrašava se na različite načine”, navodi Ana Čugorović, etnolog.

Sa ciljem da se obogati ukus, u novije vreme u proju se dodaju sir, jaja i margarin. Iskusne domaćice, tvrde, da se prava sprska proja sastoji samo od četiri sastojka.

(RTS)


Ostavite komentar