Neko bi rekao samo 11 stepenica, a za Mirjanu one su najteža prepreka koju mora da savlada da bi ušla u kuću. Napor koji ulaže još je veći zimi kada poledi, ali nema opciju da odustane. Od malena je, kaže, naučena da dijagnoza nije osuda već razlog više za život i zato je svojim primerom uvek pokazivala da se trudom, radom i upornošću može sve.
„Nekad se dešavalo da kažem da me spreči u nečemu što naumim što hoću, inače znam biti tvrdoglava, pa obično uradim što hoću na svoj način u odnosu da kažem na zdrave osobe. Usisavam, brišem, spremam ručak, ložim vatru unosim drva sa terase“, navodi Mirjana Stefanović.
U mladosti Mirjana je imala 14 operacija i posle svake još veću želju da ponovo hoda.
„Ja se nikad nisam osetila nešto da sam osoba sa posebnim potrebama, niti invalidno lice, mada znam da ima predrasuda o tome šta mi možemo u bilo kojoj sferi života. – A šta vi možete? – Mislim da mogu mnogo toga što radi i svaka druga zdrava žena“, kaže Mirjana Stefanović.
Iako je posle majčine smrti ostala sama, na pitanje da li joj nešto treba, Mirjana odgovara da ima sve. Ipak, njene tvrdnje opovrgava slika skučenog doma i strmih stepenica čija je popravka za njen budžet nedostižna.
(RTS)