Međunarodni dan dece ulice: Gde se u Nišu mogu skloniti – deca ulice

Viđamo ih skoro svakog dana, u parkovima, u kafićima, na ulicama. Susreću se sa ljubaznošću, ali i sa uvredama.

“Stvarno mislim da su to deca i posao koji je iznuđen od nekog”, kaže naša sagovornica. Druga dodaje: „Ja sam rođena u Nišu i mislim da toga ranije nije bilo. Koji je razlog tome ja ne znam, ali mislim da bi ih trebalo skloniti sa ulice trebalo bi da se nekako zbrinu”.

Centar za socijalni rad zajedno sa policijom radi na terenu, ali se uglavnom sve završava sa prekršajnim prijavama. Pretpostavke da veće grupe dece organizovano dolaze iz drugih gradova, teško su dokazive.

Izvođenje dece na ulicu da prose ili rade je zakonom kažnjivo. Prinudno prosjačenje je krivično delo, a prema zakonu to je jedan vid trgovine ljudima.

U Nišu deca koja dane provode na ulicama imaju mesto gde mogu da se sklone. Njih 40-toro uzrasta 5 do 15 godina, ovde je pronašlo delić pravog detinjstva.

“Kod nas mogu da se igraju na kompjuterima i da uče na kompjuterima, takođe da uče razne stvari, pritom ne mislim zaista na srpski matematiku i poznavanje prirode nego na razne stvari, od gledanja na sat, dana u nedelji, meseci u godini, vezivanje pertli, do igranja plastelinom, rad vodenim bojama”, rekla nam je Tatjana Nikolić, iz Dnevnog centra za decu.

Sara Plazinić, iz istog centra, ističe: „Generacijski se to zapravo prenosi i društvo doprinosi tom problemu jer vremenom počnu da prihvataju da je to njihova uloga u društvu, a nije, ali onda kako više vremena provode u igri, u učenju, kad im se otvore neke nove mogućnosti onda počnu da shvataju da i oni mogu da rade nešto drugo, da ulica nije jedina opcija”.

Svaka pomoć je dobrodošla da bi se nastavio projekat koji je trajao 7 meseci. Prvi korak da se deca trajno sklone sa ulice je obrazovanje, pa kao najveći uspeh ističu da se dvoje dece u međuremenu upisalo u školu, a još troje čeka narednu školsku godinu.

 

(RTS)