Od Knjaževsko serbske knjigopečatnje, koja je u Kragujevcu radila od 1833. do 1835. godine, preko stotinak listova koji su izlazili između dva rata, do čuvene Svetlosti, a potom i Koraka tekao je put izdavaštva u Kragujevcu. Korak po korak, stavljajući kvalitet ispred lokalnog, domaći pisci dobili su i svoju kuću u kojoj stanuju vekovi.
“Pisana reč u Kragujevcu živi itekako. Naša zamisao je da maksimalno koristimo naš književni kutak. U narednom periodu, naši planovi su da organizujemo potpisivanje knjiga naših autora, druženje sa našim sugradjanima”, navodi Mirjana Milenković, direktorka Ustanove kulture „Koraci”.
Knjižara kraj koje se zastaje i ostaje. Na njenim policima – antologije, monografije, sabrana dela, hronike grada. Jedni pored drugih, svi koji su na bilo koji način povezani s Kragujevcom. A Dečje iskre, časopis za stvaralaštvo najmlađih, ovde sa prekidima živi skoro šest decenija.
“Posebno značajno za Dečje iskre je ovo vreme današnje u kome smo se suočili sa svim posledicama toga da nam deca svoje znanje i svoje sposobnosti oslanjaju na društvene mreže, na internet, umesto da čitaju i da pišu”, ističe Miodrag Stojilović, publicista i novinar.
Zato ustanova za kulturu „Koraci“ posebnu pažnju posvećuje izdavaštvu za najmlađe i ohrabruje ih da i sami stvaraju.
“Da mi deci od najranijih dana usadimo i usmerimo ih prema knjizi, usadimo ljubav prema knjizi, jer samo će tako oni kasnije moći da napreduju i šire svoje vidike”, naglašava Aleksandar Janjušević, dečji pisac.
Svaka nova knjižara, praznik je za grad. Prvu je 1834. otvorio Gligorije Vozarević, knjigovezac i „knjigoprodavac“ beogradski.
Od tada do danas, baš zavičajni pisci, u svojim delima čuvali su i sačuvali ljude, vremena, događaje. Da traju.
(RTS)