Kolevka metalske industrije. Dolina gladnih. Lider u izvozu. Opisi Kragujevca su se menjali tokom decenija, ali ostala je jedna konstanta. A to je da je Kragujevac univerzitetski centar, grad mladih.
“Slobodan grad. Non stop si u nekoj akciji, Gostoprimstvo. eleo bih da je perspektivniji” – Ovo je u najkraćem Kragujevac u očima mladih. Ako bi cenili kao trenutno žive, mnogi bi mu dali visoku ocenu.
“Sam grad kao grad mi odgovara, zato što prvo nije daleko, a i sam društveni život je bolji u odnosu na gradove kao što je Kruševac i Kraljevo. Nekako je drugačija atmosfera”, smatra Iva Milenković, studentkinja stomatologije, iz Kruševca.
“Smatram da se Kragujevac razvija da postoji veliki broj šansi za mladog čoveka u Kragujevcu, kako sada tako za par godina još više nadam se. Ja bih voleo da ostanem u Kragujevcu ako je to moguće, da”, navodi Mihajlo Kočović, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
Slično razmišljaju i učenici Srednje sručne škole kojima se šansa za posao otvorila i pre završetka školovanja.
“Imam već neke ponude za posao. Probao bih prvo u Kragujevcu da vidim kako bi mi išlo, pa bi posle probao negde dalje. Ali verovatno bih ostao u Kragujevcu”, kaže Stefan Spasojević, učenik Srednje stručne škole u Kragujevcu iz Lapova.
“Već imam jednu ponudu u firmi, ona je odlična. Ne bih nigde išao, što bih išao”, kaže Petar Rafailović, učenik Srednje stručne škole u Kragujevcu.
Veće šanse za zaposlenje nego u manjim gradovima, lakša organizacija života u odnosu na veće. To je mnogima na tasu za ostanak u Kragujevcu koji je, u odnosu na pre dvadesetak godina, privredno ojačao.
“Ali opet kaskamo za Beogradom, za Novim Sadom. To su ipak centri koji su neuporedivo ispred Kragujevca”, smatra Ognjen Obradović, student master studija Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
Novi poslodavci visokoobrazovanima nisu otvorili očekivani prostor, ukoliko se izuzmu struke za kojima je potražnja svuda velika. Tako drugu stranu medalje objašnjavaju stručnjaci.
“Imamo industriju mahom zasnovanu na stranim direktnim i grinfild investicijama koje u velikoj meri traži jeftiniju radnu snagu. Dakle radnu snagu koja će biti u formi dualnog obrazovanja. Nadam se sa ovim novim investicijama, da će bolji prostor i da se otvrori za te mlade ljude i da će imati mogućnost da se zaposle”, kaže prof. Petar Veselinović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
Nisu samo zaposlenje i manje plate na spisku zamerki mladih na račun Kragujevca.
Želeli bi da je saobraćajnih gužvi manje, slobodnog parkinga više, da su puetvi bolji, a grad čistiji. Iako nisu radi da stanu pred kameru, nije mali broj onih koji ne veruju da će stanje brzo popraviti.
“U ovom trenutku vidim sebe da probam da odem na neki master u inostranstvo i da verovatno tamo ostanem. Fali mu svakako i kulturnog sadržaja i svega. Uglavnom se svelo na kockarnice”, kaže David Nedić, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
“Koliko ljudi imigrira prema Kragujevcu, toliko i emigrira. Kragujevac je privlačan za ljude koji dolaze pre svega da studiraju, većina njih se ne vraća tamo, što je vrlo interesantno. A ono što je takođe zanimljivo, ljudi koji su ovde poreklom 2-3 generacije, oni odlaze prema Beogradu, Novom Sadu, u poslednje vreme sve više prema zapadnoj evropi, odnosno, EU”, kaže profesor Petar Veselinović.
Oni koji budućnost ipak vide u rodnom gradu, vide i način da one bude svetlija.
“Možda veće ulaganje grada prema univerzitetskom i srednjoškolskom sportu, decu usmeriti na sport, a ne na igrice i nekako razvijati samim tim posle i sportska i kulturna dešavanja u samom gradu”, kaže Ognjen Obradović, student master studija na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.
A po muzičkom je i sada poznat van granica zemlje. Jer kada u junu grad zaigra u ritmu Arsenal festa, Kragujevac postaje prestonica mladih.
(RTS)