To pokazuje veliki broj vozila na naplatnim stanicama u Preljini i u Pakovraću. Odavde i Ibarska magistrala vodi ka Goču, Kopaoniku, Jastrepcu, koji su takođe u dane vikenda i praznika veoma posećeni. Zato smo rešili da proverimo proverimo kakve lepote nudi Rasinski okrug i koliko nam je vremena potrebno da od grada na Zapadnoj Moravi stignemo do zanimljivih mesta.
Dok je zbog auto puta Miloš Veliki Ibarska magistrala od Beograda do Preljine rasterećena, na delu od Preljine do Kraljeva i dalje je Ibarska jedna od najopterećenijih saobraćajnica u Srbiji. Usporen saobraćaj sada je česta slika kroz Mrčajevce. Rasterećenje će doneti Moravski koridor koji se gradi paralelno sa ovim magistralnim putem.
“Mislim da će značiti puno, pogotovu što su ovde kolone baš pretrpane sa ovim velikim kimionima, šleperima i da su nenormalne gužve pogotovu tamo ka Pazaru, Rašci i kroz ova manja mesta i kad se bude otvorio mislim da će sav taj teretni saobraćaj preći na auto-put”, smatra jedan vozač.
Nastavljamo do nekih mesta koja su ostala u senci velikih turističkih lokaliteta, ali sigurno zavređuju pažnju. Od Preljine do Stalaća uz poštovanje svih saobraćajnih propisa može se stići za nešto više od dva sata.
“Znala sam da je Stalać veliko železničko čvorište, a evo sad će da nas spoji i Moravski koridor, a drago mi je Gogiću što sam došla gde se spajaju tvoja i moja Morava. Zapadna i Južna”, kaže naša Silvija Pašajlić, a.
Dragoslav Gogić odgovara: „Dobro došla u Rasinski okrug. Moravski koridor spojiće dve svete gore. Malu svetu goru u Ovčarsko kablarskoj klisuri i Mojsinjsku svetu goru ovde u našem području, na području opštine Ćićevac.”
Ovde ima puno, sigurno, turističkih, zanimljivih dragulja koji nisu možda toliko poznati.
Sama Mojsinjska gora ima 70 crkava i manastira. Najstarija među njima je crkva Svetog Romana, zapravo manastir Svetog Romana, a dragulj ovog kraja je grad Stalać. Zapravo kula Todora od Stalaća koju je knez Lazar Hrebeljanović izgradio 1384. godine kao odbrambeno utvrđenje od turske najezde i to je na taj način zapravo je štitio svoju prestonu varoš – Kruševac.
“Ono što je važno jeste da je Hrebeljanović zaslužan za podizanje ovog srednjovekovnog srpskog grada na temeljima antičkih ostataka i ovde malo niže, gde je crkva u selu koje se zove Grad Stalać postoje antičke rimske pećnice, a od Stalaća i njegove crkve koju je posedovao u samom gradu, ostalo je samo zvono zapravo koje je urađeno u Milanu i to je jedini podatak iz tog vremena”, objašnjava Marko Aleksić, direktor Narodne biblioteke Ćićevac.
Kraj zidina bajkovite kule Todora od Stalaća za ljude željne zanimljivih priča, legendi, ali i istorijskih činjenica, organizuju se razne kulturno turističke manifestacije.
Nedaleko od Stalaća u pravcu Varvarina spajaju se baš na ovom mestu Južna i Zapadna Morava i čine Veliku Moravu. Zapadna, sa Velikom Moravom je najduža Srpska reka dužine od 493 kilometra. A inače, nedaleko odavde, tačnije oko petsto metara, odigrana je 1810. godine Varvarinska bitka gde je srpsko ruska vojska pod komandom vožda Karađorđa i grofa Orurka pobedila tursku vojsku.
U Rasinski okrug svakako se dolazi i zbog prirodnih lepota, svežeg vazduha i neotkrivenih dragulja. Interesantno je da se uz vinogradarstvo, veliki broj ljudi bavi proizvodnjom sadnica ruže, ali i pčelarstvom. Ponose se medom izuzetnog kvaliteta, jer tvrde da hiljadama pčelinjih društava upravo pogoduju blagodeti seoskih livada i brda u okolini Stalaća.
“Zato što je konfiguracija terena u ovoj kotlini ovde takva da ima severne, južne, istočne i zapadne ekspozicije. Visinska razlika u paši je interesantna, produžava vreme medonosnog bilja, samim tim i bagrema koji je ovde kao glavna paša. Pa eto, to su razlozi zato je i med takav”, navodi Lev Lužnikov, pčelar iz Stalaća
Vredni kao pčele su i neimari koji grade Moravski koridor, modernu saobraćajnicu koja će sa nešto više od sto kilometara spojiti ljude i gradove. Od Pojata do Makrešana završena je prva deonica, a prema Preljini gradi se u više sektora. Novi putevi spojiće prošlost, sadašnjost i budućnost, a tako će i manje poznati turistički lokaliteti biti bliži i posećeniji.
(RTS)