Jesen se u Toplici ponovo prepoznaje po grožđu, najčešće po autohtonoj sorti „prokupac“, koja se vratila u svoju postojbinu. Malobrojni mali i srednji proizvođači, gaje je pre svega iz ljubavi, porodične tradicije, ali i želje da u svom podrumu imaju jedinstveno i kvalitetno vino.
„Ja sam ostao da budem neki patriota i da volim vinovu lozu i da je gajim i da ću je gajiti dok sam živ“, kaže Milivoje Stošić, vinogradar iz Reljinca.
I na plodnim brežuljcima sela Gojinovca i Šišmanovca podignuti su nepregledni špaliri ove autohtone sorte.
„Vredi što se prokupac vratio, svaka zemlja je po nečemu poznata, od vina, odnosno sorte grožđa, tako i mi Srbi treba da se ponosimo na prokupac i da uzgajamo našu sortu“ smatra Dragan Kovačević, “Toplički vinogradi” u Gojinovcu.
Prekretnica u ponovnom oživljavanju ove proizvodnje počela je pre petnaestak godina, upravo u Gojinovcu, gde je u međuvremenu, uz desetine zasađenih hektara vinove loze, izgrađena i savremena vinarija, impresivne površine i izgleda, koji je svrstava u red malobrojnih u ovom delu Evrope.
Toplički voćari su ove godine ostvarili nešto skromnije rezultate tamo gde suvereno gospodare već godinama – u proizvodnji šljiva, pre svega zbog vremenskih neprilika, koje su prepolovile rod. Manje će biti i suvih šljiva.
„Prošle godine smo bili osušili preko 21 tonu, a sad je pola. 2,6 evra su neki osnovni troškovi oko tog šušenja, u proizvodnji šljive, otkup šljive, drva, rad, struja i oko 2 evra, preko dva evra da bude da bi se to nešto, aj da kažeš, isplatilo“ navodi Saša Milosavljević, voćar iz Gornjeg Grgura.
Kada se radovi u polju završe, nastavlja se druženje komšija i prijatelja uz kazan i pečenje rakije.
„Mislim da nije kao ranije. Ja sam ovde ranijih godina imao po dvadeset ljudi koji sede oko kazana i družili smo se do kasno u noć, međutim sada, kao što i sami vidite, manje naroda, manje svega. Ima druženja, ali ne kao nekada“ ističe Gradimir Milovanović, voćar iz Čungule.
Toplički voćari ovih dana podvlače crtu, u očekivanju stabilnijih i vremenskih, ali i tržišnih prilika, jer od toga zavisi sudbina hiljade domaćinstava u ovom delu Srbije.
(RTS)