Ko sve može biti na listi za odbornike

Nije smeo ni da bude kandidat. To je morala da proveri i spreči Gradska izborna komisija. Tvrdila je kraljevačka opozicije pred konsitutisanje gradskog parlamenta. Stigao je odgovor od GIK-a – radili su po Zakonu o lokalnoj samoupravi i uputstvima RIK-a.

“Mi nismo imali prava da tražimo išta osim ona dva osnovna dokumenta koji su kandidati za odbornike podnosili, a to je izvod iz lične karte i izjava da se prihvataju kandidature. Čak ni po službenoj dužnosti nismo smeli, niti imali pravo da tražimo takve potvrde da li je neko osuđivan”, navodi Danijela Majstorović, predsednica Gradske izborne komisije Kraljeva.

To potvrđuje i profesor ustavnog prava Slobodan Orlović. Naglašava, uslove ko može da bude biran propisuje Ustav.

“To je onaj koji je državljanin, ko je punoletan, ko ima poslovnu sposobnost i ko prebiva u Srbiji, odnosno za lokalne izbore, to je u pitanju opština. Dakle, ne može se nižim pravnim aktom, nekim podzakonskim aktom uskraćivati ono što je dao ustav”, ističe prof. dr Slobodan Orlović, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Ipak mnogi pitaju zašto se potvrda da je neko neosuđivan traži na konkursima za posao ili, na primer, u javnim nabakama, ali ne za ljude koji odlučuju o budžetu. A on se meri milijardama dinara. Poslanička i odbornička funkcija su političke, odgovaraju upućeni. Zato mnoge države i ne ograničavaju pasivno biračko pravo. Ima i drugačijih primera.

Prof. dr Slobodan Orlović sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu naglašava: “Engleska, Irska. U Nemačkoj na primer, ne mogu da budu kandidati na izborima oni koji su pravnosnažno osuđeni za neka politička dela. Npr. veleizdaja ili neka dela u vezi sa izborima”.

Pravila koja važe u Srbiji, primenjujući na slučaj iz Kraljeva, predviđaju da se odborniku koji je osuđen na kaznu dužu od šest meseci prvo dodeli mandat, a da mu zatim on prestane, jer je tako propisao Zakon. Isto je predviđeno i u Zakonu o izboru narodnih poslanika.

“Dakle on podnosi ostavku tek kad počne da uživa taj mandat, a u slučaju da on ne želi da podnese ostavku, ili ne podnese ostavku onda po zakonu, bilo ko ko sazna da je to lice osuđeno na šest meseci zatvora ili više pravnosnažno, može da obavesti o tome skupštinu i skupština će doneti odluku o prestanku mandata”, zaključuje prof. dr Slobodan Orlović.

Rešenje za situaciju da niko ne sazna, zakon nije predvideo. A prema tvrdnji kraljevačke opozicije, upravo to se desilo u prethodnom sazivu lokalne skupštine.

(RTS)


Ostavite komentar