Pančevački gimnazijalci bili su veoma uzbuđeni i zainteresovani za razgovor sa književnicom Vesnom Goldsvorti, a najviše pitanja imali su u vezi sa delom „Černobiljske jagode“. Ona ga je pisala pre 20 godina, kada joj je dijagnostikovana teška bolest i kada je htela da ostavi knjigu sećanja za svog maloletnog sina. Memoarska proza o odrastanju u bivšoj Jugoslaviji zanimala je mlade generacije, koje taj period nisu doživeli.
“Bilo mi je drago što sam mogla da prisustvujem ovome. Dopala mi se knjiga i rado bih pročitala još koju”, kaže Tamara Veličković, učenica.
Anja Milenković ističe: “Ona je neverovatna spisateljica i mnogo mi je drago što sam se našla u ovakvom društvu i kolektivu. Fenomenalno piše, fenomenalno se izražava i toliko toga je postigla u svom životu.”
“Oni su se divno pripremili, pitanja su bila izuzetna, knjigu su razumeli bolje nego odrasla publika. Ja mislim zato što su bliski publici za koju sam ja pisala, za svoju decu, za buduće generacije, i to mi je jako drago”, naglašava Vesna Goldsvorti, književnica.
Književnica je odgovarala i na mnogobrojna pitanja o samom pisanju, koje je njoj lično donosilo olakšanje u teškim trenucima. Taj posao je težak, ali najlepši, kaže. A na pitanje profesorima da li među školarcima ima budućih pisaca, odgovor je pozitivan.
“Apsolutno, i to ne jedan. I ja se nadam da ćete za nekoliko godina ovde stajati sa nekim od ovih divnih đaka i da će oni davati intervju”, navodi profesorka Aleksandra Mihajlović.
Kako bi to i dokazala, jedna od učenica napisala je i pročitala pesmu posvećenu Vesni Goldsvorti, koja je na divan način zaokružila druženje dece sa spisateljicom.
“Vi tako lepo, Vesna, pišete, kroz stranice knjige dišete. A od Boga ste tražili samo jedno, za sina da završite knjigu srećno. U Vama vatra živa gori, pucketav plamen nov početak stvori. Hvala Vam na poseti divnoj, stvarno nam je milo i zadovoljstvo bilo”, zaključila je kroz stihove učenica Jovana Živanović.
(RTS)