Kraj Morave hektari i hektari rasada voća, ruža i loznih kalemova. Lepo sunčano vreme dobro je došlo kako bi se obavili nepohodni poslovi.
“Trenutno je u toku polivanje, freziranje da bi se uništila trava, prskanje protiv insekata i bolesti i lučenje, ostavljanje po jednog kalemljenog da bi mogla da raste lakše da se razvija, da bude prva klasa“, navodi Srećko Pantić iz Milutovca.
Sertifikovane sadnice i kalemovi prve klase sa ovih njiva već decenijama se plasiraju na tržišta centralne, istočne Evrope i Azije.
“Od 2012. do 2022. izvoz sadnog voćnog materijala se 3 puta povećao, a vrednosno 5,6 puta u prva 3 meseca 2023. U odnosu na isti period prethodne godine izvoz sadnog voćnog materijala povećan je za 12%, a sadnica ruža za 23%”, ističe Maja Marković, direktor RPK Kruševac.
I pored dobrih rezultata problema ima kao i u drugim granama poljoprivrede, posebno jer se sve češće izvozi repromaterijal.
“Po meni najveći problem je što mi stavljamo nekom na raspolaganje tehnologiju proizvodnje sadnog materijala, a to ga ništa ne košta. Vi da biste danas nešto kupili i znali kako se radi, morate da kupite licencu da platite nešto, a oni će posle godinu – dve kada vide kako se radi, najverovatnije početi sami da rade nezavisno od nas”, smatra Milorad Panić, proizvođač, predsednik Udruženja rasadničara RO.
Kalemari i rasadničari suočeni su i sa problemom radne snage.
“Mi smo pre par meseci uvezli radnike iz Nepala. Vrlo brzo ovih dana očekujemo i jednu ekipu iz Tadžikistana. Vidite problem je sledeći – što našeg čoveka odavde ne moram ništa da obučavam, on sve to zna da radi tu je rođen. U neko vreme kada se rađalo muško dete znali smo da kažemo rodilo se “nokče” još jedan nožić, kalemar, a sada kada dođe takav mlad čovek treba da ga učite”, objašnjava Milorad Panić, proizvođač, predsednik Udruženja rasadničara RO.
Sav sadni material koji se proizvede u Rasinskom okrugu radi se ručno i to je ono što se zbog samog kvaliteta posebno ceni na svetskom tržištu.
(RTS)