Pčele ne izleću iz košnica ukoliko su dnevne temperature ispod dvanaest stepeni. Sada je vreme da se društva maksimalno razviju i da spremna dočekaju glavnu bagremovu pašu.
„Negde je bagrem izmrzao, negde je proređen, negde je počeo da se otvara. Ukoliko se vremenski uslovi poprave, nadamo se da će biti nešto od meda”, navodi Čedomir Mladenović, predsednik Udruženja pčelara „Matica“ u Vranju.
„Ja mislim velika većina društava će biti spremna koliko toliko, ali sve zavisi od vremena. Vreme može da bude u toku dana i toplo, ali ako su noći hladne, nema Bog zna kakvog unosa i prinosa meda“, ističe Velimir Stevanović, pčelar iz Vranja.
Pčelari kažu da u mnogim košnicama nema dovoljno hrane, pa pčele prihranjuju sirupom od šećera. Prošle godine bagremovog meda je bilo, a prethodne decenije, vremenske prilike nisu dozvolile pčelama da dovoljno sakupljaju nektar sa biljaka.
Pčele su najveći oprašivači i svaki treći zalogaj koji pojedemo je zahvaljujući njima. Njih najviše ugrožava neodgovorna upotreba pesticida.
„Upotrebom pesticida i hemije, divlji oprašivači su potrovani, ostale su samo još pčele. Pčele su bitne, pčelari imaju korist samo tri posto, sve ostalo ima društvena zajednica“, kaže Čedomir Mladenović, predsednik Udruženja pčelara „Matica“ u Vranju.
Da bi imali bolje prinose meda, pojedini pčelari koji imaju mogućnosti sele pčele. U jednom letu pčela izletnica obiđe i do stotinu cvetova, a za kilogram meda potrebno je da prikupi nektar sa tri do pet miliona cvetova. Tada prevali put sedam puta veći od obima zemljine kugle.
(RTS)