Najviše se baca hleb, voće i povrće, meso, mleko, uglavnom zbog prevelikih količina kupljene ili pripljemne hrane ili isteka roka trajanja. Proizvođači i trgovci hranu bacaju i ukoliko po izgledu i veličini ne odgovara standardima. Sa druge strane, ne mogu svi da priušte tri obroka dnevno, pa Banka hrane posreduje između kompanija i korisnika.
“Mnogo znači. Imamo osobe koje žive same ili sa jednim roditeljem, sa minimalnom penzijom ili tuđom negom i pomoći. Banka hrane stvarno previše znači, previše se hrane baca i ovo je divan način da se iskoristi”, kaže Katica Ranđelović, Centar za samostalni život OSI.
Banka hrane u Nišu, koja sarađuje sa četrdesetak udruženja i ustanova na jugu Srbije sa oko tri hiljade korisnika, za godinu dana obezbedila je 20 tona namirnica. Donacija bi, kažu, bilo mnogo više da su oslobođene PDV-a.
“Taj PDV koji bi oni platili u znatoj meri je veći u odnosu na novac koji bi za namirnice po isteku roka trebalo da plate za odlaganje na deponije”, objašnjava Aleksandra Savić, Banka hrane Niš.
U Narodnoj kuhinji, samo u Nišu, hrani se hiljadu ljudi. Do njih ne stižu viškovi jela iz restorana zbog strogih sanitarnih propisa.
“Hrana mora da bude pre svega u roku, da kada mi damo korisnicima da imaju dovoljno vremena da tu hranu mogu zdravo da upotrebe i hrana mora da ispunjava sve uslove što se tiče sanitarnih propisa“, objašnjava Sanja Stojanović, GO Crveni krst Niš.
Bacanje hrane predstavlja i ekološki problem zbog emisije štetnih gasova tokom razgradnje na deponijama. Kako bi smanjile bacanje hrane i izbegle dodatne troškove, neke kompanije nalaze način da doniraju najčešće neprodato voće i povrće, snižavaju cenu pri isteku roka, a ima i drugih rešenja.
„Više od 95% otpada predali smo za proizvodnju bio-gasa, a neki manji procenat završio je za proizvodnju hrane za kućne ljubimce”, ističe Jasmina Šrndić, Lidl Srbija.
Oslobađanjem donacija PDV-a i izmenom propisa prema kojima bi umesto „upotrebljivo do“ stajalo „najbolje upotrebiti do“, pri čemu posle navedenog datuma namirnica nije pokvarena već ima izmenjena svojstva poput boje ili hrskavosti, mnoge bi namirnice umesto na deponiji završile kod stanovnika na ivici siromaštva, kojih je u Srbiji gotovo četvrtina.
(RTS)