Kako je nastao reciklirani raj na Savi

Bez građevinske struke i zanata, uz mnogo mašte, truda i priručnog alata, za penzionisanog koregrafa, sve je bilo poput igre u folkloru, dobra ideja i sinhronizovan rad. Počelo je sa 4 grede, tri štafne i nekoliko paleta i za samo dva tri dana dve vrbe na obali Save spojila je platforma.

“Materijal sve sa deponije, sajla sa deponije, evo vidite ovaj prozor, to je bilo na deponiji, stavili dve šarke napravili jednu kukicu i to je to. I ovo sve ostalo je sa deponije, 80 odsto materijala roletni, daščica, letvica i došli smo do ovog prirodnog raja”, navodi Milivoje Trajković, iz Klenka.

Sa deponije stigla i ograda, a splav napravljen kod kuće u Klenku do platformme je Savom umesto vesla doplovio pomoću lopata. Za Miću i Pedju ideje su u skladu sa prirodom, a obala reke proteklih 6 godina njihov je drugi dom.

“Sve nam je skoro došlo Savom, sem eksera i tako nekih stvari što je moralo da se kupi, sve nam je samo dolazilo, samo ideja malo ovo, malo ono svaki dan. Milina za dušu za sve”, navodi Predrag Božić iz Klenka.

Trud se uz reku ne meri, svaki rad opušta, a od otpada uz kućice i skakaonica, lijana, pečenjara.

“Ručak ovde ne može da zagori, jeste primitivno ali najbolji šporet, šporet roštilj, krov je od crepa koji je Mića donosio uz put u jednoj korpici plastičnoj na biciklu i sve što se ovde vidi crepa to je Mića na biciklu dovezao sam”, kaže Marija Božić iz Klenka.

“Pun pogodak, ostvaren cilj, ostvarena želja i ideja sa mojim prijateljima i stvarno ovde uživamo, svaki dan nije to teško doći ovde dva kilometra, napuniti baterije vratiti se kući, čak ovde nekad i prespavamo jer imamo i krevete ali bez struje, struju i beton imamo kod kuće ovde je sve prirodno”, kaže Milivoje Mića Trajković iz Klenka.

Prirodi bi Mića dodao još samo pumpu za vodu, da na biciklu ne dovozi balone. Sve drugo ima, ima i temu za novu knjigu. Na platformi kaže i kad ćutiš – reči teku same.

(RTS)