I sarački zanat na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Ono što ne može da prošije mašina, mogu ruke i šilo sremskog sarača. Za pršnjak za konje neophodna je koža dobrog kvaliteta i oko 4 sata rada sa dve igle i voskiranim koncem.

“Sve se šije ručno, gde god je ova alka, šnala, ove gajke, vidite dve grudne alke, to će biti levi i desni pršnjak, sve to mora da se prošije ručno, tu ne može mašina nijedna da pomogne nešto, bilo šta da ubrza, ili olakša“, navodi Zoran Pošarac, sarač.

Kaže da je samouk i da je brzo naučio da su u procesu izrade opreme za konje, važne sve faze, od izbora kože, krojenja do poslednje alke.

“To se tako provuče tu, zakopča se na rudu, vrati se i ukopča ovako”, objašnjava Zoran. Dodaje: „Svi zanati su teški, pogotovo u ovo vreme, veštačkih materijala, kineske robe, meni je drago da je to neko prepoznato, da sarački zanat uđe u nematerijalna dobra Srbije. Sam sam svoj gazda, radim koliko mogu i to me ispunjava, nemam šefa, nemam direktora nad glavom, živim jedan skroman život. Dobar glas se daleko čuje, a loš se čuje još dalje. Radi kvalitetno i ne boj se za posao.“

Ako se pravilno održava, oprema za konje, može da traje i nekoliko decenija. Najviše posla ima zimi, pre početka takmičarske sezone na hipodromima. Ljubav prema saračkom zanatu, Zoran Pošarac, prenosi i na sina. U porodičnoj radionici, čekaju ga i majstor i alat za rad.

(RTS)


Ostavite komentar