Gde su sve barijere na Rzavu

Za mesec dana na pritokama Rzava, koje su prirodna plodišta i važna staništa za populacije riba i kao takve itekako utiču na ekološki status Velikog Rzava, popisano je 48 pregrada, ustava i propusta različite namene.

„Radiće se na prenošenju njih u GIS, gde će se prikazati vlasnička struktura, ali i mere za njihovu obnovu, za poboljšanje stanja, i za neki obnovljeni proces samog pronosa materijala, odnosno sedimenata kako bi se dostigao ili sačuvao taj dobar ekološki status“, navodi Nataša Milivojević, predsednica Ekološko udruženje Rzav, Arilje.

Nadležnim institucijama predložiće uklanjanje nelegalnih barijera i onih koje više nisu u funkciji, dodaje Nataša, ali i dostaviti opštinama obilje podataka dragocenih za izradu operativnih planova odbrane od poplava, a sve u skladu sa Strategijom o upravljanju vodama. Nakon poslednjih poplava u Arilju je sanirano oko 2.250 metara potoka.

“Moram da kažem da ljudski faktor je jedan od velikih problema, dakle, baca se smeće, baca se sve što ne trebalo da se uradi i ti nanosi uvek začepe, naprave usko grlo i tada dolazi do poplava. Mi smo to delimično, mogu da kažem rešili sanacijom iz 2020. godine. Sanacija je izvršena tako što su ozidani kanali, međjutim, postoji još nekoliko potoka koje moramo regulisati“, kaže Predrag Maslar, predsednik Opštine Arilje.

Te 2020. na inicijativu Ekološkog udruženja Rzav, ariljska opština je donela i odluku o zabrani izgradnje malih hidroelektrana na slivu Velikog Rzava, što je početak uklanjanja negativnih pritisaka na ovom području.

Pravljenje inventara barijera od nesumnjivog je značaja za reke Srbije, pa i Veliki Rzav, na čijih 51 kilometar toka se već sprovode mere zaštite propisane za Specijalni rezervat prirode.

(RTS)


Ostavite komentar