U Mokrinu, selu koje se ponosi guskama, čuvaju sve manja jata. Nikola Nikić ima desetak gusaka od kojih ne može da očekuje neku ozbiljniju zaradu, čak ni od perja koje i dalje slovi kao najveća korist.
„U jedno čupanje bi bilo možda oko dve kile, kilu i sedamsto osamsto, možeš da ih čupaš četiri puta godišnje. Da ne i bacali perje po dvorištu i tako. Pre je to bilo sto kila kukuruza, kao kila perja, e sad to ne ide više tako“, kaže Nikola Nikić, odgajivač gusaka iz Mokrina.
Mikloš Reperger jedini gaji guske u Ostojićevu. Znao je za sezone sa hiljadu komada u jatu, ali i za godine poput prošle kada je zbog suše skoro ugasio proizvodnju. Ove godine je kukuruz jeftiniji duplo nego lane, pa je ta pogodnost povećala Mikloševo jato na 300 komada.
„Radili smo na tome da možemo perje prodati tako da onda ćemo sigurno imati više gusaka. A to da li ćemo moći prodati perje to zavisi jedno dve tri nedelje to ćemo videti da li će proraditi. Da li ćemo perje moći prodati u Japan, onda ćemo imati više gusaka“, ističe Mikloš Reperger, odgajivač gusaka iz Ostojićeva.
Korist od gusaka je višestruka. Proizvođači navode da je cena ograničavajući faktor što se slabo nađe na meniju. Kilogram mesa je 800, a džigerica 3000 dinara.
„Iskreno da vam kažem koristimo 2-3 možda 4 puta na porodičnoj trpezi. Uglavnom je to jesenji period. U trgovinama se ne može nabaviti. Ili eventualno tu i tamo, ali to nije domaće. Znači domaće se može nabaviti isključivo na pijacama i naravno ovde kod nas u selu“ naglašava Zoltan Bačo, iz Ostojićeva.
Da bi promovisali korišćenje ovog mesa u domaćoj kuhinji u Ostojićevu organizuju dan posvećen spremanju jela od guske. Supa, paprikaš, pečenje, džigerica na više načina su delikatesi. Da bi se ovo spremalo širom Srbije, potrebna klanica za preradu i bolji plasman u trgovinama.
(RTS)