Dunja slabo rodile, ali se u banatu ipak pravi kitnikez

Poslednje gajbe ovogodišnjeg roda sa dva hektara dunja u domaćinstvu Miroslava Civrića iz Mokrina će završiti u kitnikezu, najstarijem vojvođanskom slatkišu. Ostalo je prodao ili iskoristio za rakiju. Ranijih godina su dunje prodavane do zime, ove su nestale sa tržišta pre mesec dana.

„Ovde u Vojvodini je specifično bilo. Na pojedinim voćnjacima je trulila dunja na stablu još, a na pojedinima je slabo rodila. Ne možemo reći da je super kvalitetna. Nešto je sitnija nego što je bila ranijih godina, što je uslovljeno sa manjom vlagom u periodu zrenja što je ona trebala da ima“, kaže Miroslav Civrić, proizvođač dunja iz Mokrina.

U udruženju žena „Banatsko jagnje“ u selu Boka kod Zrenjanina kitnikez ili sir od dunja prave za predstavljanje na sajmovima. Dunje nabavljaju od meštana, ali ove jeseni nije rodilo ni jedno stablo.

“Gde god smo tražili nismo mogli da nađemo, bar naše podneblje. Možda je negde bilo i možda je neko tretirao. Ovde kod nas se dunje ne tretiraju. Ono je jedino organsko voće, ne koristi nikakvu hemiju“, kaže Marija Večanski iz Udruženja žena „Banatsko jagnje“ iz Boke.

Kitnikez je jedna od najstarijih poslastica, ne traži mnogo sastojaka, a može da se čuva do godinu dana.

„Dunja, voda, to se prokuva i onda se doda šećer i kuva se nekih dva sata. Komplikovano je samo zato što se dugo priprema taj jedan kilogram”, objašnjava Branislava Vasić iz Udruženja žena „Banatsko jagnje“ iz Boka.

Voćnjaci dunje se već pripremaju za novu sezonu, štite se stabla od divljači, nakon zimskog mirovanja sledi orezivanje. U uspešnim godinama proizvede se od 30 do 50 tona dunje po hektaru, a ove je i polovinu manje.

(RTS)


Ostavite komentar