Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare u Velikom ratu

Grad bolnica bilo je drugo ime Valjeva u prvim godinama Velikog rata. Glavna vojna bolnica i osam rezervnih, kada je tifus uzeo maha, bilo je premalo. Ranjenici sa Drinskog fronta i oboleli od pegavca zbrinjavani su u 29 objekata. Šatorske bolnice nisu brojane.

„Po najnovijim istraživanjima umrlo preko 40 000 ljudi u Valjevu i okolini. To je strahovit broj, jer je ogroman broj vojnika kretao se kroz grad. Preko 170 000 izbeglih iz Bosne i Srema je došao u Valjevo ili prošao u Valjevu. Ta smrtnost je bila tako strahovita da je na području ovog dela Srbije iznosila 44 odsto“, navodi istoričar Velibor Vidić.

Februar i mart 1915. godine bili su meseci smrti u ovoj istorijskoj drami. Pored pacijenata od tifusa je umiralo na destine lekara, iz Valjeva Draginja Babić, Selimir Đorđević, Pavle Vojteh i njihove kolege zdravstvenih misija iz celog sveta. Na brdu Vidrak počiva dr Semjuel Albert Kuk. Iz Amerike je dobrovoljno došao u Valjevsku bolnicu, potom svoju vakcinu protiv pegavog tifusa ustupio srpskom vojniku.

„Svakog dana su gledali smrt, a trebalo je održati nadu tim ljudima da će možda biti bolje, da će ozdraviti. Išli su od jednog do drugog. Medicinske sestre iz Kola srpaskih sestara, dve njih, predsednica i sekretarka su jednog dana došle, okupale su 4 000 ranjenika, presvukle ih i razbolele se i same i umrle“, kaže istoričar Velibor Vidić.

Tako je ovde preminula i slikarka Nadežda Petrović. Na platnu je ovekovečila Valjevsku bolnicu u kojoj su požrtvovanje i humanost pokazali dr Ludvig Hiršveld, poljski lekar koji je odgajio vakcinu protiv tifusa. A, holandski hirurg Arijus van Tinhoven, te Bolnica škotskih žena sa dr Elsi Inglis na čelu. Danas Srpsko lekarsko društvo smatra da u kalendar važnih događaja Valjeva treba da se uvrsti Dan sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare.

(RTS)


Ostavite komentar