Da ostanu na porodičnim imanjima u pranjanskom kraju odlučilo se dosta mladih bračnih parova. Među njima su i Rajčevići iz Družetića koji imaju četvoro dece.
“Mnogo je lepo i međusobno se pomažemo, kad oni dođu iz škole ako ne znaju neki zadatak ja im pomognem“, kaže Dunja Rajčević iz Družetića.
Uz poljoprivredu Rajčevići se bave preradom voća i povrća, a najmlađima nije teško da čim završe domaće zadatke roditeljima pomognu i u drugim poslovima.
“Uopšte ne izbegavaju ni te obaveze, jer navikli su uz nas i ne predstavlja ni njima to neki da kažem neku baš veliku obavezu. U skladu sa njihovim uzrastom im mi dajemo te posliće“, navodi Milica Rajčević iz Družetića.
Mnoge porodice u suvoborskom kraju imaju više od dvoje dece i pune kuće radosti.
Aleksandar Rajčević iz Družetića ističe: “Svaka porodica i na selu i u gradu treba da ima puno dece i sa više dece se onako lakše i organizujemo i moja je želja uvek bila da kad ostvarim porodicu – da imam više dece.“
Život na selu je izbor i mladih Vlaškovića u čijoj porodičnoj kući sada živi četiri generacije.
“Eto, hvala Bogu imamo prinova kol’ko ‘oćeš, momčići i omladina. I lepo je da omladina ostane na selu, ko će…”, kaže Koviljka Vlašković iz Družetića.
Milan Vlašković dodaje: “Kad smo se uzeli žena mi krenula na fakultet i živeli smo u gradu to neko vreme, ali smo u isto vreme dobili i najstarijeg sina i tako smo i studirali sa njima zajedno i rešili smo da se vratimo na selo i da tu nastavimo da radimo i da živimo.“
Da Družetići imaju budućnost potvrđuje i veliki broj dece upisane u seoski vrtić:
“47 trenutno upisane dece u vrtiću imamo. 12 bebaca malih i ostalo je sve to mešovita grupa 20 i nešto i 15 predškolaca“, navodi Jelena Vlašković.
“Lepo je imati tri brata”, ističe Andrej Vlašković. “Oni su veoma dobri. Nikad nisam sam, uvek su mi oni tu, kad mi nisu tu drugari.“
Selo u kome svakodnevno odjekuje dečija graja udaljeno je tridesetak kilometara od Čačka i nešto više od Gornjeg Milanovca.
(RTS)