Autohtone rase životinja u okolini Dimitrovgrada

Pre 20-ak godina, dva veterinara, umesto ordinacija, izabrali su farme. Aleksandar Vasov je u selu Prtopopinci počeo da uzgaja autohtone rase ovaca i koze.

“Ono što me najviše plaši je da mi gubimo jednu najbitniju autohtonu rasu, a to su ustvari naši ljudi. Ako ima ljudi, nema problema, sačuvaće se i autohtone rase. Na Staru planinu se tu i tamo vraćaju neka domaćinstva. To su mladi, obrazovani ljudi, puni entuzijazma i to je ono najlepše”, kaže Aleksandar Vasov, farmer i veterinar. Dodaje: “Što se tiče autohtonih rasa na mojoj farmi, posebno bih istakao bardoku, to je belometohijska pramenka. Ono što sam uspeo kao svirač tradicionalne muzike, da vratim kaval u muzički svet, pa se sad čuje čak i na Evroviziji, to izgleda uspevam i sa bardokama. I nije više moje stado jedino, ima još pet-šest stada u Srbiji i čini se da imaju budućnost”.

Sergej Ivanov je ostvario dečački san. Napravio je svoju zemlju Magariju i tu snove otelotvorio u stvarnost.

Kiril je najmlađi stanovnik farme magaraca. Rodio se pre nedelju dana i čini mi se da je Kiril na neki način metafora podmlatka i mogućnosti da ovaj kraj ipak ima budućnost i perspektivu. Kiril nam je neka metafora. Na pitanje da li ima nade, odgovara:

“Ima nade, ako verujemo da ima nade. To za ovaj kraj zavisi prvenstveno od nas samih ovde. Ovo je jedna od dvadesetak farmi na području Dimitrovgrada, koje se bave očuvanjem tih starih rasa. Mi ih na ovom terenu imamo deset ugroženih autohtonih rasa. Na ovom gazdinstvu držimo balkanskog magarca, imamo domaćeg brdskog konja, bušu, podolca, bivolice, karakačnake ovce, pirotsku pramenku i balkansku kozu. Ideja je da na ovom prostoru napravimo jedan park starih rasa, gde će prvenstveno porodice sa decom imati mogućnost da dođu i provedu neko vreme”, ističe Sergej Ivanov, famer i veterinar.

Na Sergejevoj farmi odnedavno boravi i jedina ćilimarka u dimitorvgradskom kraju. Ima samo 25 godina, a zanat je učila kod iskusne pirotske tkalje.

“Ideja je da sve što ovde izradim, da bude kao mali suvenir za prodaju, za posetioce, ko želi da kupi. Meni je ovo više hobi, za opuštanje. Posle rada, kad završim sa ostalim obavezama, sednem i tkam”, navodi Ivana Kostov, ćilimarka.

Aleksandar i Sergej nastavljaju svoju misiju, jer, kako kažu, nešto su naučili i od magaraca. U stočarstvu je najbitnija tvrdoglavost, da čovek postavi sebi cilj uveri se da je taj cilj ispravan, onda se tvrdoglavo drži toga i ne odustaje.

(RTS)