Nakon parastosa u crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Miljevićima u Istočnom Sarajevu učesnici obeležavanja godišnjice od zločina nad pripadnicima JNA krenuli su autobusima za Dobrovoljačku ulicu, gde su mirno prošetali i položili cveće na mestu događaja.
Predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da u BiH neće biti razumevanja dok se ne počnu uvažavati sve žrtve i da predstavnici Srpske neće odustati od borbe za jednakost srpskih žrtava.
„Sve dok svi u Sarajevu ne shvate da je poštovanje žrtava dvosmerna ulica, a ne jednosmerna i da, ukoliko tražiš da se tvoje žrtve poštuju, moraš da poštuješ i tuđe“, rekao je Stevandić u Istočnom Sarajevu.
Željko Pantelić, bivši poručnik JNA koji je bio u koloni napadnutoj 3. maja 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, razočaran je jer 31 godinu od zločina koji su počinile muslimanske paravojne formacije nema pravde ni satisfakcije.
Bogdana Tomović, čiji je devetnaestogodišnji sin Zdravko kao vojnik JNA stradao u napadnutoj koloni, kao i Gordana Gvozdenović, sestra poručnika JNA Obrada Gvozdenovića, ubijenog 2. maja.
„Došla sam na ovaj dan da obeležim moju tugu, moju nevolju. Čekam pravdu, jedina mi je želja kao majci da pravda izađe na videlo“, rekla je Tomovićeva, dodajući da je njoj pre 31 godinu na današnji dan u Dobrovoljačkoj ulici „ubijeno sve u životu“.
Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Egić istakao je da Srpska i njene institucije instistiraju na tome da se kazne počinioci i naredbodavci zločina nad pripadnicima JNA u maju 1992. godine u Sarajevu.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac istakao je da je politički ambijent u BiH nerazuman jer gotovo 30 godina nakon rata ne postoji univerzalan pristup ratnom zločinu i dešavanjima od 1992. do 1995. godine.
Košarac smatra da će istorija pisati o stanju u BiH, s obzirom na činjenicu da nijedan bošnjački političar nije rekao da je počinjen ratni zločin nad Srbima u BiH, prenela je RTRS.
Početkom maja 1992. godine, zločin nad nedužnim vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi u JNA, tokom dogovorenog mirnog povlačenja iz Sarajeva, počinili su pripadnici takozvane Armije BiH, Teritorijalne odbrane RBiH i paravojnih muslimanskih formacija kojima su komandovali predratni kriminalci.
Oko 200 pripadnika jedinica teritorijalne odbrane tzv. RBiH i „Zelenih beretki“, među kojima su bili Sakib Puška, Jusuf Juka Prazina, Emin Švrakić, kao i jedinica kojima je komandovao Ismet Bajramović Ćelo 2. maja 1992. godine oko 11.30 časova, držali su u blokadi, a potom izvršili i napad na Dom JNA u Sarajevu, otvarajući vatru iz celokupnog raspoloživog naoružanja.
Napadom na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj, koja se mirno povlačila iz Sarajeva prema sporazumu i uz garanciju mirovnih snaga UN na čelu sa generalom Luisom Mekenzijem, rukovodili su tadašnji član Predsedništva BiH Ejup Ganić i rukovodstvo tadašnje Republike BiH.
Mučki su ubijena 42 pripadnika JNA, 71 je ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.
Prvi napad je izvršen 2. maja na Dom JNA, a sve kasarne JNA u ovom gradu bile su blokirane i pod opsadom muslimanskih paravojnih snaga, koje su im isključili struju, vodu i telefone.
(RTS)