Obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaških zločina

Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine biće obeležen polaganjem venaca i cveća na grobno polje „Topole“ i parastosom žrtvama u prisustvu premijera Srbije Miloša Vučevića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović.

Dan sećanja obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi.

Logor Donja Gradina oformljen je 1942. godine u sistemu Jasenovca, a bio je aktivan sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine i sloma NDH-a.

Prema broju ubijenih, Jasenovac je treći na svetskoj listi logora, a po brutalnostima koje su počinjene u njemu – prvi, smatraju istoričari.

Sa 64.800 kvadratnih metara i 105 masovnih grobnica, Donja Gradina podseća na strahote. Donja Gradina je stratište na koje su čamcima preko Save dovođeni iz Jasenovca Srbi, Jevreji i Romi, gde su na najsuroviji način pogubljeni.

Prema mišljenju istoričara, u Gradini je sprovođen sistemski genocid na Srbima, Jevrejima i Romima i upravo zbog toga treba da se neguje kultura sećanja.

Kozarska Dubica je tada izgubila polovinu svog stanovništva. Početkom rata u Kozarskoj Dubici je živelo više od 30.000 stanovnika, posle rata bilo ih je manje od 15.000.

Prema nalazima državne komisije, ubrzo po oslobođenju, zaključeno je da je u sistemu logora Jasenovac usmrćeno od pola miliona do 600.000 ljudi Izveštaj je objavljen, i takođe predstavljen Međunarodnom sudu u Nirnbergu.

Gideon Grajf, izraelski stručnjak za Holokaust, u Jasenovcu, koji on naziva “ Balkanski Aušvic“ navodi da je stradalo oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma i drugih. Ogromnu većinu stradalnika činili su Srbi.

Grajf je takođe opisao 57 metoda mučenja i ubijanja koje su primenjivale ustaše.

(RTS)