Nakon što se Crna Gora početkom nedelje u Savetu Evrope izjasnila za članstvo tzv. Kosova u toj međunarodnoj organizaciji, skupštinski Odbor za međunarodne odnose juče je u Podgorici usvojio incijativu. Zakazano je, kako se navodi, kontrolno saslušanje premijera u tehničkom mandatu, a povodom odluke iz Strazbura.
„Ovo pitanje je iz dva dela, jedan je način odlučivanja, ovakav stvara utisak neke tajanstevnosti i pojavilo se da jedna komponeta vlade, SNP kaže da ništa o tome ne zna“, kaže Miodrag Lekić, predsednik Odbora za međunarodne odnose.
Pre deceniju i po odluku o priznanju Kosova tadašnja vlada donela je jednoglasno. Osvrt na nju 2018. godine, uoči posete Prištini, imao je tadašnji premijer, Duško Marković.
„Crnogorska vlada je imala viziju kada je priznala nezavisnost Kosova, uprkos tome što je više od 85 odsto građana bilo protiv toga“, navodi Duško Marković.
Od vlasti koju je predvodio Milo Đukanović promena stava se nije ni očekivala. Jeste, doduše kratko, kada je došlo do smene DPS-a 2020. Da sada povučemo priznavanje nezavisnosti Kosova, Vlada Crne Gore bi pala, procenio je Zdravko Krivokapić svega šest meseci pošto je došao na premijersko mesto.
Crna Gora će u junu opet na birališta. Otuda upućne i ne čudi odluka od pre pet dana Dritana Abazovića.
„I gde će kao što smo i videli u prošlosti, zapadni faktor imati veliku uticaj. Meni se čini da je Abazović na neki način ovakvom vrstom glasanja hteo da se u isto vreme preporuči zapadnom faktoru“, ističe istoričar Bogdan Živković.
U vreme Abazovićeve vlade zaigurno promena retorike ka Beogradu. U to se najpre ubraja pozitivan stav prema „Otvorenom Blakanu“. Takođe, crnogorska javnost najmanje je očekivala njegov potpis na Temeljnom ugovoru sa SPC.
„Jeste u Crnoj Gori došlo do promene vlasti, ali više puta su različiti akteri pričali kako se ništa neće menjati na spoljnopoliitčkom planu, a Crna Gora je i ranije glasala za članstvo Kosova u UNESKO koje nije porošlo, u sportskim organizacijama“, napominje Stefan Đukić, analitičar.
„Da uzmemo primer Mađarske – zemlja je članica NATO pakta koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, dakle, to je ista situacija kao sa Crnom Gorom. Ali zbog bitnih, dobrih odnosa sa Srbijom, Mađarska je glasala uzdržano, što je mogla da uradi i Crna Gora iz dva razloga – veliki značaj Srbije za Crnu Goru u ekonomskom smislu, a drugi razlog je činjenica da ako govorimo o autohtonom raspoloženju stanovništa u Crnoj Gori nesumnjivo je ovo antidemokratska odluka“, ukazuje Živković.
A poslednja odluka, čini se, deli Crnu Goru po istim linijama, kao na one iz vremena Mila Đukanovića.
„Ono što sam ja rekao da bi dobro bilo da mi imamo neku vrstu normalnog razgovora u okviru crnogorskog društva, gde bismo se konačno dogovorili oko toga kako će da nam bude – OK, neće tu da bude nikavih promena zbog specifičnosti situacije, ali makar da razgovorimo taj razgovor“, rekao je Stefan Đukić.
Prva prilika je već 3. maja za kada je zakazan skupštinski odbor. U međuvremenu stiže i predlog iz Demokratskog fronta da se raspiše referedum o svim za njih spornim pitanjima na spoljnopolitičkom planu Crne Gore.
(RTS)