Živadin Jovanović: Bombardovanje SRJ bilo je deo strategije prodora NATO-a na Istok

Nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović je, gostujući u Jutarnjem programu, naglasio da je agresijom na SRJ napravljen presedan i da je usledio čitav lanac sličnih intervencija u drugim delovima sveta. Međutim, kaže da se sada već vidi da je svet, globalno, postao svestan opasnosti intervencionizma i da postavlja branu.

Ukazuje da je oružana agresija završena 10. juna 1999. godine, ali da je nastavljena drugim sredstvima.

„Mi smo suočeni danas sa vrlo izraženim pritiscima zapadnih vodećih zemalja da priznamo oduzimanje ili kako bi češki reditelj (Vaclav) Dvoržak rekao – otimanje Kosova i Metohije. Mi se sa tim ne možemo saglasiti, razume se, i mi moramo tražiti rešenje koje će biti uravnoteženo, koje će biti kompromis, ali koje će biti održivo. Nema održivog rešenja ultimatumima ili nametanjem“, naglašava Jovanović.

Smatra da još postoji veliki potencijal za nepriznavanje tzv. Kosova. Da su mnoge zemlje požurile da priznaju nešto što nije za priznavanje i da se sada u novim uslovima vraćaju poštovanju odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Podseća da je odmah posle agresije proterano oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije. Naglašava da oni ni posle 25 godina nemaju mogućnosti niti uslova da ostvare svoje garantovano pravo na slobodan i bezbedan povratak i da taj egzodus nije zaustavljen. 

NATO nastavlja politiku „otvorenih vrata“

Jovanović dodaje da su se nakon tog presedana nastavila da otvaraju žarišta u drugim delovima sveta – Libija, Irak, Sirija, Mali. 

„Nije nikakva tajna da je napad na našu zemlju 1999. godine predstavljao deo strategije ekspanzije NATO-a na Istok. Oni koji su to preduzimali bili su ohrabreni činjenicom da im se niko ne suprotstavlja“, kaže Jovanović.

Ukazuje da je NATO, kada je bombardovao našu zemlju imao 19 članica, a danas, posle 25 godina ima 32 i da se tzv. politika „otvorenih vrata“ nastavlja.

„To je opasnost i ona je dovela pre svega do militarizacije evropskog kontinenta. Već 1999. godine počela je da se gradi najveća vojna baza na svetu, Bondstil kod Uroševca. Ali, to je samo bila prva u nizu koja će uslediti u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj i tako dalje. Svaki put dalje na Istok“, upozorava bivši šef diplomatije.

Ukazuje i da su svake godine sve masovnije vojne vežbe. U početku su bile pod jednim zajedničkim imenom „Branilac Evrope 20, 21, 22“, a sada su vežbe, kao što je u Baltiku u kojima učestvuje oko 100.000 vojnika.

„Takvih vežbi nije bilo u poslednjih 20 godina. To je nešto što nas zabrinjava. Vreme je da se svi više posvetimo iznalaženju puteva za deeskalaciju, za detant, za dijalog, za koegzistenciju. Ne moramo biti svi isti, ne moramo svi isto misliti, ali svi moramo živeti na istoj planeti, mi u Evropi na istom kontinentu. I moramo tražiti puteve kako da ispoštujemo jedni druge, a ne kako da jednima i drugima namećemo svoje standarde ili svoju volju“, zaključuje Jovanović.

„Od agresije do novog pravednog poretka“

Posebno ističe da, dok se borimo za bezbednost i prava Srba koji su i dalje na Kosovu i Metohiji, paralelno moramo podsećati i tražiti ostvarivanje prava na bezbedan, slobodan i dostojanstven povratak svih proteranih.

„Ako su se svi drugi vratili u svoje domove, šta je to što sprečava međunarodnu zajednicu da omogući povratak 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca? Nije to odnos prema izbeglištvu ili pitanju raseljenih lica, to je odnos prema srpskoj naciji na Balkanu. I moramo da se setimo da su naši prijatelji u ono vreme bombardovanja i danas jednako shvatili, nije bila bombardovana Srbija, ondašnja Jugoslavija, svi smo bili bombardovani na planeti jer se to, korak po korak, širilo u svetu“, poručuje Jovanović.

Dvodnevna Konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka“ počinje sutra u 10 časova u Domu Vojske Srbije u Beogradu.  Očekuje se da će na Konferenciji, pored predstavnika državnih organa, verskih institucija i organizatora, govoriti i brojni gosti iz zemalja sa svih kontinenata.

(RTS)