Proširenje EU i Zapadni Balkan – prilika za decu ili večiti „meki trbuh“ za političke pritiske

Pre dve decenije Evropska unija primila je 10 novih članica, većinom bivših komunističkih zemalja. Istorijsko ujedinjenje, stizale su tada ocene. Otvoreno je i pitanje koliko daleko bi moglo da ide širenje Unije. Kao motiv navodila se sloboda. Zemlje koje bi danas da postanu deo kluba moraju da traže novi.

„Mislim da to važi za društvo Srbije i sva druga društva Zapadnog Balkana, ovo ponovno ujedinjenje Evrope posebno u centralnoj i istočnoj Evropi i baltičkim državama bio je uspeh onih ljudi koji uprkos teškoćama i otporima nisu nikada odustajali od želje da žive u slobodi“, kaže Jakov Devčić, direktor Predstavništva Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru.

Mazurkijevičeva: „Učlanjenje Ukrajine ne bi trebalo da se dešava bez Balkana“

Među njima su Poljska i Češka – od učlanjenja su udvostručile ekonomske učinke. Slovačka je 80 odsto bogatija. Varšava je od Brisela dobila 261 milijardu evra. Ekonomiju neretko zasene politička neslaganja. Dodatno ih je podstakao rat na tlu Evrope.

„Učlanjenje Ukrajine ne bi trebalo da se dešava bez Balkana, ali mi u Poljskoj vidimo Srbiju kao prorusku i voleli bismo da se to promeni. Bio je period kada se u Poljskoj pričalo o izlasku iz Unije, ali to je brzo utihnulo. Ljudi ne žele da izađu, čak ni evroskeptici. Jer oni koji imaju 20 godina, rođeni su u EU razumeju gde žive“, kaže Maja Mazurkijevič, iz „Alliance4Europe“. 

„Samo bih volela da obratite pažnju na činjenicu koju stalno pominjete 20 godina života u EU i 20 godina čekanja na nekakav konkretni put ka EU, narativ ne može biti isti to su dve potpuno različite stvari i ne možemo praviti parlelu sa prethodnim velikim proširenjem“, kaže Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije.

Pita i šta Srbija još treba da uradi po pitanju evrointegracije, navodi promene u sudstvu, usaglašavanje vizne politike, promene u medijima, unapređenje izbornih pravila.

Miščevićeva: „Proces učlanjenja – politička odluka“

„Proces učlanjenja je politička odluka svih država članica EU i kada postoji dobra volja put je sasvim jasan. Postoji mnogo stvari koje otvaraju put ka evrointegracijama, ali u Srbiji fali dijalog, jer mi kao društvo nismo ozbiljno diskutovali o izazovima evropskih integracija“, kaže Miščevićeva.

Iako se često pojavljuje teza da region u celosti treba da se integriše, evrofanatici podsećaju da nisu sve zemlje u regionu na istom nivou integracija. Za one koje nemaju bilateralne probleme, ocenjuju, put je otvoren.

„I zemlje EU koje su bile protiv proširenja sada su za. Imaćemo problem ako se ne proširimo, jer će region biti meki trbuh za druge zemlje koje žele da ostvare uticaj u njemu. Ne bih imao nijedan razlog protiv ulaska Srbije da sam građanin Srbije. Zapadni Balkan mora da odluči šta želi, a put ka proširenju nikada nije bio otvoreniji“, kaže Peter Grk, generalni direktor Bledskog strateškog foruma.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU, rekla je da se u Srbiji pojednostavljeno izveštava o EU i priča se samo o KiM ili zajedničkoj bezbednosti, a retko o velikoj prilici za vašu decu i unuke.

Zapadni Balkan suočen je sa mnogo poteškoća, i nekada se čini, saglasni su panelisti, da one ne mogu da se reše. Zato i veruju da će se praviti kompromisi da nas Unija prihvati sa nedostacima ili će proces još dugo da traje.

(RTS)